Читај ми!

Професор Лађевић разјаснио истине и заблуде о респираторима

Пре пандемије коронавируса о респираторима нисмо знали скоро ништа. Светски проблем донео је светско интересовање за њих. У незнању и страху на мрежама се о томе писало много тога, и тачног и нетачног. Професор др Небојша Лађевић, директор Центра за анестезиологију и реаниматологију Клиничког центра Србије разјаснио је све заблуде и истине о респираторима у емисији РТС Ординација.

На респираторима су за време пандемије коронавируса углавном били мушкарци 

То је једна од првих заблуда кад је респираторима. Професор Лађевић каже да је тачно да је у првим данима пандемије јединица интензивног лечења била попуњена мушкарцима, али да се тај број, како је време одмицало, изједначавао.

"Број заражених јесте остао у корист оболелих мушкараца, али није више то драстична разлика. И мушкарци и жене су на исти начин подносили респираторе, а то у сваком случају зависи највише од пратећих болести", рекао је анестезиолог Небојша Леђевић и упозорио на важност правовременог јављања у болницу.

Ко се касно јави се види у лабораторијској анализи, и такви случајеви су били најтежи.
Према његовим речима, на респираторима су пацијенти свих генерација.

"Најмлађи је ових дана 92 годиште, 94 годиште, али имамо пацијенте од 90 година. Имали смо пацијента од 88 година који се сасвим опоравио без последица", истакао је проф. др Лађевић.

Када се погоршају анализе ковид пацијенте је најбоље прикључити на инвазивни респиратор

Професор Лађевић наводи да ако пацијент касно дође са лошим лабораторијским анализама, и ако му је тешко стање иде се одмах у интубацију и прикључење на механичку венталицију или респиратор. Међутим постоје степени примене кисеоника, зато је констатација да се пацијент прикључује на респиратор с лошим анализама још једна заблуда.

"На оним блажим клиничким сликама применимо најобичнији назални кисеоник. Потребне су мање концентрације и блажи проток, до максимално 15 литара у минути. Кад пређе 15 литара у минути, користимо апарате с протоком до 70, 80 литара у минути али и даље је то неинвазивна метода. Следећи ниво је неинвазивна вентилација уз помоћ маске. Кроз њих се пушта одређени проток кисеоника, али и уз одређени притисак. Када ни то не успева, морамо да интубирамо пацијента, јер на механичком вентилатору постоје параметри које можемо повећати. Тек у крајњем степену стављамо на потпуну механичку вентилацију", објаснио је директор Центра за анестезиологију и реаниматологију Клиничког центра Србије.

Он је разјаснио и да скор на скенеру који може бити од 1 до 25 треба ускладити са лабораторијским анализама.

"Уколико постоје само промене на плућима на скенеру и има 12 од 25 можда ће се задовољити обичним кисеоником. Али као има толики скор и у лабораторијским анализана значајне промене, скок ЦРП-а, ЛДХ-а феритима, де-димера, може се очекивати у наредним данима прогресија болести. На нама је да лековима зауставимо то погоршање, да га држимо на том ниову док не крене побољшање", нагласио је саговрник РТС Ординације.

Онима који иду у приватне лабораторије како би проверили да ли има потребе да се јаве у ковид амбулатну саветује да из основне крвне слике треба видети леукоцитарну формулу, нарочито да ли опада број лимфоцита.

Треба такође проверити дали де-димер, феритин и интерлеукин 6 расте, јер су то све показатељи да нешто није у реду и могући симптоми ковида-19.

Респиратор трајно оштећује плућа

Реч је о још једној заблуди, јер апсолутно не оштећује, каже проф. др Лађевић.

"Нико није доспео до респиратора, а да му плућа нису већ оштећена. Он има већ оштећена плућа било збоог ковида, или других обољења. Респиратор је задња мера у спасавању пацијента који већ има оштећена плућа. Али, имали смо пацијенте који су били 45 , 50 дана на респиратору и опоравили се", нагласио је гост РТС-а.

Маска је наша вакцина

Професор др Небојша Лађевић истиче да вирус до данас није ослабио.

"Имамо сад више младих са компликацијама, а не можемо да кажемо да се појачао, јер више људи флуктуира. Свако је потенцијално позитиван и заразан, а маска је наша вакцина", изричит је др Лађевић у разјањавању истина и заблуда о респираторима.

Сталним променама положаја при лежању може се побољшати вентилација плућа

Др Лађевић каже да стално окретање и мењање положаја јесте новина у венитилацији, али да знајачано побољшава вентилацију плућа.

"Некада пацијент може да лежи на боку и да је то најбољи положај у коме му сатурација скочи са 90 на 96 посто. Ако се врати на леђа, њему спадне и онда га терамо да нон стоп лежи на боку", пренео је анестезиолог искуства с терена.

Он је поновио да су повишена температура, лоше опште стање, као и губитак мириса и укуса код највећег броја пацијената главни симптоми коронавируса.

Пацијент који је прикључен на инвазивни респиратор треба да буде седиран тј. успаван

Реч је о истини, јер пацијент тада није свестан.

"То јесте непријатно и због тога је успаван, али то је далеко од коме. То је дубок сан, пацијенту су дате веће дозе седатива, контролисана седација, уз аналгезију, дакле успавати и обезболити", истакао је професор Лађевић и додао да у просеку 50 посто пацијената преживи на респиратру.

Што је неко дуже на респиратору веће су шансе да се десе компликације

За сваку вентилацију карактеристичмна је додатна инфекција, па се зато користе антибиотици.

"Ми тиме превенирамо бактеријске инфекције на већ оштећено плућно ткиво", наводи анестезиолог Лађевић.

Пацијента је могуће одвојити од респиратора онда кад се плућа опораве

Гост РТС Ординације истиче да нема чаробног штапића да би се неко скинуо с респиратора и да како је постпено долазио тако се и враћа.

"Кад је парцијални ниво кисеоника у крви довољан, одмах покушавамо да смањимо са сто посто на 90, 80 и гледамо шта се дешава. Ако се одржава на добром нивоу, спуштамо даље, али ако се погоршава, враћамо га, наводи др Лађевић.

Кад је после дужег времена пацијент одвојен од венитлатора, у целом тиму влада одушевљење, закључио је директор Центра за анестезиологију и реаниматологију Клиничког центра Србије.

понедељак, 23. фебруар 2026.
14° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом