Сећања која не бледе – Изложба у Скупштини Србије као вапај за 9.579 несталих

Представник Удружења прогнаних и несталих "Суза" Драгана Ђукић истакла је у емисији Првог програма Радио Београда "У средишту пажње" да је главни мотив изложбе био враћање идентитета жртвама које се у званичним документима често воде само као "предмети".

"Идеја је била да учинимо нешто док живимо у тој неизвесности. Породице су желеле да се сећају својих најмилијих по лепим стварима, а не само по чину убиства и страдања. На сликама су мотиви из свакодневног живота – хобији, кошење траве, рад у винограду или пчелињаку", објашњава Ђукићева.

Она наводи потресне примере, попут слике која приказује 12-годишњег Синишу, који је убијен у колони са дедом, или слику двојице браће који играју фудбал, а који су трагично страдали.

"Суштина је да се не бавимо статистиком, него животним причама. Да оставимо ширу биографију како сутра неко не би могао да каже 'Измислили сте то име и тај број'. Желимо да се види да су то били обични породични људи чији су животи гурнути у рат и прекинути", наглашава Ђукићева.

Зид ћутања и спора идентификација

Ситуација са несталим лицима у региону и даље је критична. Према подацима Међународног комитета Црвеног крста, на простору бивше Југославије тражи се још 9.579 особа.

Од тог броја, око 6.000 су држављани БиХ, док се на подручју Хрватске и даље трага за 1.500 Срба.

Ђукићева упозорава да је процес идентификације драстично успорен:

"Раније се годишње решавало по 50-60 лица, а сада прођу две или три године да се не реши ниједан случај. Постоји преко 30 регистрованих гробница у Хрватској које се не ексхумирају јер су у њима српске жртве. Скривање жртава је заправо бежање од одговорности", истакла је саговорница.

Слична, ако не и тежа ситуација је на Косову и Метохији, где се трага за 1.586 особа.

Председник Удружења породица киднапованих и несталих са КиМ Верица Томановић, која већ 26 година тражи супруга др Андрију Томановића, директора хируршке клинике у Приштини, говори о "завери ћутања".

"Мој супруг је 36 година радио као хирург, лечио је све народе подједнако. Недопустиво је да се међународна заједница не укључи ефикасније. У Приштини постоји 350 посмртних остатака који нису идентификовани, а локације стоје затрављене јер нико неће да их откопава", каже Верица Томановић.

Закон о несталим лицима у 2026. години?

Породице деценијама чекају на усвајање Закона о несталим лицима који би регулисао њихова егзистенцијална и материјална права, али и формално признао постојање српских жртава.

"Србија једина у окружењу нема овај закон. Имамо обећања да ће он бити усвојен у току ове године. То је минимум људског права – да се уважи патња људи који живе под константним стресом више од две и по деценије", указује Верица Томановић.

Драгана Ђукић је успела да пронађе и сахрани брата после 16 година потраге.

"Оног момента када вратите име и презиме, он више није Н. Н. лице. То даје снагу да се боримо за друге, да и они ставе тачку на прошлост како би живот могао да се настави", закључила је Ђукићева.