Изборна математика, протести и оставке – да ли је Несторовић одшкринуо врата у Београду

Шест је дана од затварања изборних места и седам дана пре поновног отварања 28 места за гласање на парламентарном нивоу, где има укупно 12.240 бирача.

"По сваком сценарију који можемо да замислимо, они не би могли да утичу на промене оних резултата које смо добили од стране Републичке изборне комисије. Тако да су ови поновљени избори заправо важни да би се спровеле оне правне процедуре које су неопходне у заштити изборног права, да би на бирачким местима тај процес био справеден онако како прописи налажу", рекао је у Јутарњем програму извршни директор Цесида Бојан Клачар.

"Две групе интереса за сарадњу СНС-а и СПС-а"

О првим јавним разговорима старих коалиционих партнера, СНС-а и СПС-a, председник Александар Вучић објавио је јуче пост на друштвеним мрежама, наводећи да се "наоружао стрпљењем".

"Чини се да је наставак те сарадње извеснији него некаква врста прекида. Без обзира на то што се СПС сада налази у другачијој позицији, има нешто лошију преговарачку позицију, чини ми се да је и даље у интересу и Српске напредне странке и СПС-а да се та сарадња настави", сматра Клачар.

Иако СНС може сâм да формира Владу, Клачар објашњава да за сарадњу постоје две групе интереса.

"Што се тиче Српске напредне странке, потребна је стабилност, потребна је комотна већина имајући у виду можда и неке тешке и незахвалне одлуке које се морају доносити у наредном периоду. Потребно је имати шири консензус у Народној скупштини, да се избегне било каква врста зависности од два или три мандата. Наравно, за Српску напредну странку је веома важно претпостављам и да ту буду представници мањинске заједнице. Друга врло важна ствар, и за једну и за другу страну, јесте чињеница да је СПС важан фактор на градском нивоу, и да без СПС-а у овом моменту такође не би могла да се формира градска власт у Београду", наводи Клачар.

Да ли је Несторовић одшкринуо врата за коалицију у Београду

И даље је много нејасноћа у постизборној комбинаторици у Београду.

Прво би, каже Клачар, било неопходно наравно завршити правни процес који предстоји у заштити изборног права.

"Још нисмо те ствари завршили имајући у виду оне рокове који постоје у законима, 72 сата, па опет 72 сата за евентуалне приговоре и жалбе. То је под број један. Под број два, било би добро наћи и неку врсту политичког решења за протест и незадовољство које постоји на улицама. И под три, наравно, паралелно с тим би требало отворити процес прављања постизборних коалиција", наводи Клачар.

Према његовој оцени, у овом моменту се дешава некаква врста преговора између Српске напредне странке и покрета "Ми – глас из народа" Бранимира Несторовића, али не у смислу да су званично почели разговоре, већ да постоји одређена комуникација, и да о томе пре свега сведоче различите изјаве Бранимира Несторовића, Александра Вучића и Александра Шапића.

"Несторовић је био прилично изричит кад је реч о републичком нивоу и ту, да будемо до краја отворени, вероватно ни Српска напредна странка нема интерес да прави коалицију са покретом Ми. Што се тиче београдског нивоа, без обзира на то што је господин Несторовић дао неколико изјава где је ту сарадњу на неки начин искључио, он је оставио отворена врата и током изборне ноћи рекао је да је спреман да подржи одређене пројекте, али је оставио сарадњу и кроз изјаву да под неким условима у вези са француско-немачким планом они могу сарађивати. Ја бих рекао да су ту врата одшкринута, иако ти преговори неће ићи ни глатко, ни брзо", сматра Клачар.

"Неопходно одговорити на питања о неправилностима, важно отворити и питање изборне реформе"

Опозиција окупљена око листе "Србија против насиља" оспорава резултате избора.

Клачар очекује неку врсту разговора, ако не директних, онда барем посредних.

"Чини ми се заправо да је неопходно дати одговоре на питања у вези са одређеним неправилностима на изборима. И још више од тога, чини ми се да би било веома важно отворити и питање неких већих системских промена, отворити питање изборне реформе, јер се чини да је пуно тема отворено, да се неки проблеми из прошлости понављају из избора у изборе и да би било добро, посебно ако је идеја да немамо скоро изборе, дакле до 2027. године, да би било добро у првој години мандата покушати решавање неких од тих нагомиланих проблема", каже Клачар.

Краткорочно, чини му се да је конфронтација велика и да фактички политичка комуникација не постоји, али га не би зачудило ни да се нека врста кризе у комуникацији власти и опозиције настави у дужем периоду.

Оставке политичких лидера – шта ће бити са њиховим странкама

Што се тиче оставке председника Народне странке Вука Јеремића и осталих чланова Председништва, међу којима су Санда Рашковић Ивић, Синиша Ковачевића, као и најаве оставке председника Двери Бошка Обрадовића, Клачар сматра да полако сазрева свест о важности политичке одговорности, без обзира на то што лидери вероватно нису једини разлог за лош резултат.

"Важно је да лидери буду ти који ће на себе преузети политичку одговорност. Ми томе иначе нисмо превише сведочили у прошлости", подсећа Клачар.

Под два, додаје, промена лидера сасвим ће сигурно утицати и на промену статуса тих странака, у којима ће се дешавати или одређене реформе, или ако се те реформе не десе, онда је врло вероватно упитна и политичка будућност.

Када је реч о наследницима, Клачар указује да у већини странака постоји изражен процес централизације и да су врло ретки случајеви где су лидери припремали или већ унутар организације имали неке људе који су виђени за наследнике.

"Вероватно је тачно да ће све те странке имати озбиљне проблеме и у проналаску лидера, али још веће проблеме ће вероватно имати у томе да пронађу неке нове људе који би били заинтересовани да се укључе у њихове организације, да се баве политиком и да понуде нека решења. Дакле, просто политичка будућност тих организација сасвим сигурно неће бити лака", закључује Клачар.