Одложена одлука о статусу Ганића

Судије су одложиле одлуку због тога што, како је образложено, нису могли да донесу објективну оцену због недостатка доказа које је требало да достави Београд, јавио је Би-Би-Си.

Србија би најкасније до четвртка требало свим странама да достави материјал који би садржао нове доказе о Ганићевој умешаности у догађаје у Добровољачкој улици у Сарајеву, у мају 1992. године, када је убијено и рањено више десетина војника тадашње ЈНА и цивила.

Потерница за Ганићем расписана је 2009. године, шест година пошто је Хашки трибунал закључио да не постоје докази о Ганићевој умешаности у тај злочин, приметио је британски суд.

Правни заступник Србије у овом случају објаснио је за Би-Би-Си да је Београд добио додатно време да достави материјал који треба да се разликује од доказа на основу којих је Хашки трибунал 2003. извео своје закључке.

Британски суд претпоставља је да је тужилаштво у Београду прикупило нове доказе, јер, у супротивном, не би поново покретало овај случај, оцењују правни стручњаци у Лондону, како јавља британски јавни сервис.

У среду је био извршен претрес о административним детаљима захтева за изручење Ганића Србији, која до средине априла мора да поднесе званични захтев за екстрадицију.

Шеф Ганићевог правног тима Дамир Арнаут изразио је у изјави "Слободној Европи" бојазан да би Србија могла доставити доказе у којима су садржане неистине.

"Међутим, оно што је охрабрујуће јесте да смо од суда захтевали да се било какви докази за које знамо да не постоје доставе барем два дана раније, тако да ћемо бити спремни да одговоримо на све неистине Србије, уколико их буде. Али, с обзиром на јасне доказе и процес који је Хашки трибунал спровео, ми смо уверени да овде нема никаквих нових доказа," рекао је Арнаут.

Бољи услови за Ганића

Ејуп Ганић је у међувремену премештен у друго крило затвора у Лондону, у коме се налазе оптуженици за лакша дела, саопштио је Дамир Арнаут, саветник бошњачког члана Председништва БиХ Хариса Силајџића.

Арнаут је рекао да је управник затвора у Лондону лично преместио Ганића из дела где су смештене особе оптужене или осуђене за тешка кривична дела, у затворско крило где се налазе оптуженици за "пуно лакша дела, углавном финансијске природе", пренела је агенцији Фена.

Ганић је ухапшен у понедељак, у Лондону, на захтев Србије, због ратних злочина почињених у мају 1992, у Добровољачкој улици, у Сарајеву, над припадницима ЈНА. Лондонски суд је, у среду, одбацио захтев да Ганић буде пуштен на слободу уз кауцију од 200.000 фунти.

Према Арнаутовим речима, Ганић сада има приступ телефону и много боље услове.

''Напори наше дипломатије уродили су плодом. Јако смо задовољни и сматрамо тај успех резултатом наших огромних напора према властима Британије'', истакао је Арнаут, додајући да адвокати још увек немају приступ Ганићу.

Група грађана Сарајева окупила се око 12.30 у центру града, испред Економског факултета и амбасаде Велике Британије, у знак подршке Ганићу.

Са скупа је од Велике Британије затражено "да ослобађањем "Ганића докажу да је његово хапшење била грешка, а не политички став који директно нарушава, не само суверенитет БиХ, већ и свако сећање на жртве агресије на БиХ".

Према подацима Министарства унутрашњих послова Републике Српске, 42 војника и официра ЈНА су убијена, а 73 рањена у нападу на колону у Добровољачкој улици, у Сарајеву, маја 1992. године.

Заробљено је 215 припадника ЈНА, који су, потом, били изложени психичком и физичком злостављању.

Бањалучки дневник Глас Српске обелоданио је јуче да је ратни министар унутрашњих послова БиХ Алија Делимустафић у својевременом исказу пред Војним судом у Београду рекао да је Ганић, заједно са тадашњим командантом Територијалне одбране БиХ Хасаном Ефендићем, руководио масакром над припадницима ЈНА.