Амбасадор Потежица преминуо у болници у Тунису

Потежица је подлегао повредама које је јуче задобио у саобраћајној несрећи у Тунису.

Министарство спољних послова потврдило је, такође, да је Потежица подлегао повредама.

МСП је са дубоким жаљењем саопштило да делећи бол породице и пријатеља амбасадора Потежице у овим тешим тренуцима, МСП и сви његови радници су свесни да су изгубили колегу који је свој живот у потпуности, не само посветио, већ и уградио и поистоветио са дипломатском службом своје земље и њеним интересима.

Комеморација ће се одржати у Министарству спољних послова, а датум одржавања ће бити накнадно утврђен.

Подсећа се да су због познате ситуације у Либији, све стране амбасаде акредитоване у Триполију, своје комплетно финансијско пословање, још почетком 2011. године, изместиле у Тунис, наводи се у саопштењу МСП-а.

Министарство здравља Туниса пружило је, како је јуче саопштено, сву могућу помоћ у лечењу амбасадора Потежице, као и српска амбасада у Тунису.

Због тешког здравственог стања, амбасадора Потежицу је јуче обишао генерални секретар Министарства Вељко Одаловић.

Потежица је био на одобреном службеном путу за Тунис, неопходном за функционисање амбасаде у Триполију, наведено је у саопштењу.

Оливер Потежица је рођен 1953. године у Пријепољу.

Завршио је Правни факултет у Београду 1976. године, а затим и последипломске студије на Правном факултету 1985.

На Факултету политичких наука 2006. завршио је последипломске студије и одбранио магистарски рад са темом "Верске основе Организације исламске конференције".

У дипломатској служби био је од 1978. године, а током професионалне каријере прошао је све дипломатске рангове и радио у бројним организационим јединицама министарства за спољне послове (највише у Дирекцији за Блиски исток и Африку), наведено је на сајту МСП-а.

Као дипломата, боравио је на служби у Амбасади Југославије у Ирану од 1985. до 1990. године. Био је шеф мисије и изванредни и опуномоћени амбасадор Југославије у Јордану и Палестини (1996-2001).

Говориo je енглески, француски и фарси (персијски).

Иза себе је оставио супругу и петоро деце.

Био је предавач на више универзитета и факултета, као и стручни сарадник више института и научних институција. Носилац је више страних и домаћих стручних и научних признања и награда.

Био је члан редакција научних часописа и публикација "Међународна политика", "Војно дело", "Трећи програм" и др.

Био је члан Удружења новинара Србије и раније Савеза новинара (од 1983).

Обављао је и функције потпредседника Југословенско-арапског Друштва пријатељства, председника Српско-либијског Друштва пријатељства, члана Управног одбора Српско-сиријског Друштва пријатељства, члана Савета Српско-иранског друштва пријатељства, као и почасног председника Српско-палестинског Друштва пријатељства.

Обављао је функцију генералног секретара Центра за проучавање религије и верску толеранцију из Београда, као и многе друге функције у јавном и политичком животу.