Кривичне пријаве због непријављене имовине

Агенција у извештају, који је јуче предала републичком парламенту, подсећа да је у 2013. години било поднето девет кривичних пријава, а у 2012. години свега једна, јавља Танјуг.

Агенција наводи и да је у 2014. години поднето 34 извештаја надлежним државним органима због постојања сумње да су функционери или са њима повезане особе, чија је имовина била предмет контроле, извршили неко друго кривично дело, попут примања или давања мита, прања новца, пореске утаје и других.

Укупан број обрађених и објављених обавештења у прошлој години у Регистру функционера износи 41.530, док је у 2013. години тај број износио 34.710.

У области контроле финансирања политичких активности извршена је контрола извештаја о трошковима изборних кампања спроведених 2014. године, навела је Агенција и подсетила да је јавности представљен "Извештај о финансирању политичких активности у изборним кампањама организованим у првој половини 2014. године".

У области решавања о сукобу интереса окончан је рад у 1.286 предмета, а примљено је 1.481 нових предмета, док је у 2013. години окончан рад у 958 предмета, а примљено је 1.402 нових предмета.

Током 2014. године број поступака покренутих по службеној дужности бележи континуиран раст, па тај број износи 329 и за 5,11 одсто је већи него у 2013. години, када је број поступака покренутих по службеној дужности износио 313.

Због повреде Закона о Агенцији поднето је укупно 68 захтева за покретање прекршајног поступка, што у односу на 2013. годину представља повећање од 10 одсто.

Агенција је као најзначајнију активност у 2014. години оценила израду модела новог закона о Агенцији за борбу против корупције, који је 25. јула предала Министарству правде и доставила сваком посланику и Влади Србије.

Циљ иницијативе за доношење новог закона је увођење јаснијих и строжих правила о одговорности функционера, побољшање ефикасности рада Агенције и јачање њене независности.

Предложена законска решења, како поручују из тог тела, узимају у обзир и постојеће стање, односно воде рачуна о томе да нови закон буде заиста применљив у садашњим условима.

"С обзиром на то да су поједина решења из важећег закона темељна препрека у раду Агенције, кључни приоритет је доношење новог закона, који Агенцији треба да омогући ефикасно извршавање послова из њене надлежности и да ојача њену независност", пише у извештају.

У њему се напомиње и да нулту толеранцију на корупцију није могуће постићи без јачања свести код функционера о томе да пожељно поступање у обављању јавних функција подразумева савесно, одговорно, непристрасно, часно и поштено поступање, па и у оним ситуацијама које нису уређене изричитом законском нормом.

"Међутим, важно је нагласити да остварени резултати сваког појединог државног органа у чијем је делокругу рада и спровођење различитих мера и активности у борби против корупције, као и њихов синергијски резултат, па тако и резултати Агенције, могу бити умањени уколико не постоји јасно изражена политичка воља и јавна осуда сваког облика корупције, без обзира на положај појединца који је корумпиран", каже се у извештају.

У питању је пети годишњи извештај у којем су представљени резултати рада Агенције у претходној години, изазови са којима се суочавала у раду, планови за 2015. годину, као и препоруке Скупштини Србије које имају за циљ унапређење рада Агенције.