Делић: Злодела у Санском Мосту није починила ВРС

Према оптужници против тадашњег команданта ВРС, генерала Младића (72), Сански Мост је једна од општина у којој је прогон Муслимана и Хрвата имао размере геноцида, преноси Бета.

У писаној изјави, уведеној у спис, Делић је, у вези с масовним убиствима у селима Хрустово и Врхпоље, као починиоце навео "људе ван Санског Моста". Навео је да су муслиманске куће у селу Махала пљачкали "криминалци" који су обукли униформе Српских одбрамбених снага (СОС).

Одговарајући на питања тужилаца, сведок је, међутим, сугерисао да су та злодела била плод освете за злочине чији су тамошњи Срби били жртве током Другог светског рата.

Потврдио је да је и он био на списку чланова СОС у Санском Мосту.

Према оптужници против Младића, српске снаге су 31. маја 1992., у једној гаражи у Хрустову убиле 22 ненаоружана цивила. Истог дана, на мосту у суседном селу Врхпоље убијено је више Муслимана и Хрвата. Заступник оптужбе рекао је да је Делић био директно умешан у наређивање убиства седморице Хрвата у селу Шкрљевита, 2. новембра 1992. године, позивајући се на писмо директног почиониоца Данилушка Кајтеза.

Негирајући то, Делић је Кајтеза назвао "болесним човеком" који ни у једној акцији његовог батаљона није учествовао и који с њим "никада није био на ратишту".

Тврдњи тужиоца да је тај злочин искористио да застрашене Хрвате протера из свог села и преузме њихову имовину, Делић се супротставио изјавом да је, напротив, од Кајтеза заштитио свог хрватског познаника и сачувао његову кућу.

Упитан да ли су Хрвати отишли из села у околини Санског Моста, одговорио је: "Отишло је скоро све".

Кајтеза је, после боравка у истражном затвору током рата у БиХ, Суд БиХ тек 2007. осудио на затворску казну од 12 година због злодела у Санском Мосту.

Заступници оптужбе данас су окончали и унакрсно испитивање ранијег Младићевог сведока, војног полицајца Бојана Суботића који је описао предају Муслимана, два дана после пада Сребренице, у јулу 1995.

Упитан да ли је знао да су у околини Зворника погубљене стотине муслиманских заробљеника, које је он, са својим људима, 13. јула 1995, спровео из околине Сребренице до Братунца, Суботић је одговорио негативно.

Суботић је одрично одговорио и на питање да ли је 13. јула испред складишта у селу Кравица, кроз које је колона прошла, видео тела убијених Муслимана.

У складишту у Кравици, по оптужници за геноцид у Сребреници против генерала Младића и ранијим пресудама Трибунала, српске снаге убиле су око 1.000 заробљених Муслимана. Било је то прво у низу организованих погубљења, која су до 18. јула 1995, однела животе око 7.000 заробљеника ВРС.

Генерал Младић оптужен је и за терорисање становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем и за узимање војника Унпрофора за таоце, 1992-95.

Одбрану пред судом у Хагу, Младић ће наставити сутра.