Расељени са КиМ покушавају да спасу куршумлијска села од гашења

Из општине Подујево је Зоран Ђорђевић, који на Косово и Метохију не може да се врати. Његово породично имање није далеко, али му је недоступно већ двадесет пет година.

"Прво село на косовској страни је Преполац. Ја сам отишао 1999. године након потписивања Кумановског споразума, Морао сам да се иселим и настанио сам се у Давиновцу", каже Ђорђевић, који је живео у Лауши код Подујева.

Крток се ослања на Куршумлијску Бању, у њему нема много становника, али најупорнији не дају да село нестане. Брачни пар Петровић са двоје деце ради на свом имању, живе од пољопривреде.

"Ако будемо имали услове, ако добијемо неку субвенцију купићемо нешто оваца Држали бисмо и краве, шта год да дају. Сналазимо се, гурамо. Млади смо, не фали нам ништа", наводи Драган Петровић из Кртока.

Од када је отишао у пензију пре неколико година, Вукосав Николић је почео да обнавља имање. На своје сам се вратио. Лето проведем ту, а зими сам у Куршумлију, каже Николић

Да село Крток опстане бори се годинама Живорад Петровић са породицом. Прилозима мештана изградили су цркву.

 Напомиње да је општина помогла да се изгради пут.

Имају све услове за сеоски туризам али им треба додатни подстицај.

"Кад дођем овде, опоравим се", истиче Ружица Петровић.

У Врелу, које је с друге стране Куршумлијске Бање скромно живи десеточлана породица Миленковић.

Горан Миленковић истиче да би требало да се реновира црква која је, како каже, старија од његовог оца.али да недостаје средстава.

У Врело се вратио Мирољуб Филиповић. Са браћом је обновио стару кућу и друге објекте, засадили су и шљиве.

"Више се не враћам за Београд. Доста је било привременог рада у Београду. Сад уживам у свом имањ. Имам своје овце, своје кокошке, ћурке, свој шљивик. Печем ракију, уживам", наглашава Филиповић.

Природа која их окружује, кажу, даје им велику енергију и мир, надају се да ће се у старе куће народ вратити. Уз мало труда и добре воље, сва околна села могла би брзо да оживе и ојачају.