Кертес негира кривицу за изношење пара

У Специјалном суду у Београду почело je поновљено суђење бившем директору Савезне Управе царина Михаљу Кертеса због изношења државног новца на Кипар током деведесетих.

Током излагања одрбане, Кертес је негирао да је извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја за које се оптужницом терети. За то дело је запрећена казна до 12 година затвора.

Наставак суђења је заказан за 16. и 17. јануар, рекла је Танјугу портпарол суда Душица Ристић.

Специјални суд ће током поступка морати да се придржава налога Апелационог суда који му је наложио да у поновном поступку утврди да ли је Кертес радњама које је предузео и које у суштини не спори, осим нанете штете буџету Савезне Републике Југославије, прибавио и коме противправну имовинску корист и у ком износу.

Та чињеница је, према ставу Апелацином суда, одлучна за постојање кривичног дела које се Кертесу ставља на терет.

Кертесу је летос, одлучујући по налогу Врховног касационог суда, Апелациони суд у Београду укинуо правоснажну пресуду и наложио да му се поново суди.

Кертес је био осуђен због злоупотребе службеног положаја јер је од средине 1994. године до 5. октобра 2000. године део новца царине, без правног основа, дао за 1.182 предузећа и за друга правна лица.

Такође је осуђен јер је без одобрења Народне банке Југославије на Кипар изнео најмање 38 милиона немачких марака.

Укинутом пресудом Специјалног суда Кертес је био осуђен јер је поступајући по налозима, као службено лице - директор Савезне управе царина у периоду од средине 1994. године до 5. октобра 2000. године, прекорачењем граница својих службених овлашћења, нанео штету буџету тадашње савезне Републике Југославије у износу од преко 1,5 милиона динара.

То је, према укинутој пресуди чинио тако што је део новцаних средстава од наплате царинских дажбина уплаћивао на посебан рачун код "Беобанке" и предузећа у власништву те банке, а део директно са рачуна СУЦ-а на основу документације са неистинитом садржином пребацивао на рачуне различитих правних лица.

Затим да је дао налог царинарницама да новац наплаћен на основу девизних прекршаја и других царинских дажбина, свакодневно у готовини доносе у СУЦ и предају у сеф електронског рачунског центра.

Тај новац је потом предавао разним физичким и правним лицима, и преносио у трезор банке "Беобанка".

У укинутој пресуди такође се наводи да је спречавао контролу распоређивања прихода савезног буџета од стране Савезног буџетског инспектората.

Даље се наводи да је поступајући по налозима, сам или преко радника царине и у пратњи радника Ресора дрžавне безбедности изнео девизна средства Савезне управе царина, без одобрења Народне банке Југославије, ради полагања на рачун код кипарских банака и на рачуне "оф шор" компанија које је отворила банкарска јединица "Београдске банке" на Кипру.

Кертесу се суди у још три кривична поступка за шверц цигарета у предметима "Суботић", "Бајрушевић" и "Стојчић", као и за злоупотребе са владиним становима у случају "Живка Цица Кнежевић".