Караџић, сведоци негирају прогон Муслимана

Оптужбу за прогон и геноцид над Муслиманима и Хрватима у Кључу и Санском Мосту, бивши председник Републике Српске Радован Караџић побијао је, на суђењу у Хагу, кроз исказе сведока Рајка Калабића и Милета Добријевића.

У писаним изјавама Калабић и Добријевић тврдили су, као и претходни сведоци, да је муслиманско и хрватско становништво добровољно напуштало те општине, а не под присилом српских снага, пошто су наоружани "екстремисти" међу несрбима изазвали сукобе.

Сведок Калабић, који је био члан кризног штаба Српске Демократске странке (СДС) у Кључу, негирао је да је тај штаб био инструмент за преузимање власти и прогон Муслимана и Хрвата, тврдећи да се бавио само "снабдевањем" војске и становништва.

СДС "није имала план за прогон несрба", а њен лидер Караџић "никада није наредио, починио, нити подржао и помогао злочине" током рата у БиХ, рекао је он.

Одговарајући на питања тужилаца, Калабић је тврдио и да није истина да су Срби "преузели власт" у Кључу, зато што су је већ имали. Сведок, међутим, није негирао да су у селима Прхово и Велагићи српске снаге, 1. јуна 1992. починиле масовна убиства ненаоружаних Муслимана, међу којима су били и жене и деца.

Као и јучерашњи Караџићев сведок Марко Адамовић, Калабић је казао да су пре тих злочина муслиманске паравојске напале војну полицију, односно припаднике ЈНА у повлачењу из Хрватске.

Према тужиоцима, у Прхову је убијено 38 особа, а у Велагићима 77 мушкараца.

Потврђујући да су међу жртвама у Прхову биле и жене и деца, Калабић је казао: "Свакако да се убиство толиког броја људи може подвести под злочин".

О убиству око 140 Муслимана у селу Биљани, 10. јула 1992. Калабић, како је рекао, "није имао сазнања", али је потврдио да га је, током сведочења на хашком суђењу суђењу Радославу Брђанину, назвао "још једним масакром".

Сведок Миле Добријевић, који је 1992. био полицијски инспектор у Санском Мосту, тврдио је да су се, после акције одузимања "илегалног наоружања", коју су српске снаге спровеле крајем маја те године, муслимански мушкарци "добровољно окупљали" у посебним центрима ради сопствене сигурности.

Изјавио је и да је "свима који су желели да оду, то и допуштено".

Већина несрпских жена и деце претходно је, према сведоку, такође добровољно, отишла из Санског Моста, упркос позивима српских власти да остану.

Добријевић је посведочио и да је српска полиција "спречавала пљачку" и "обезбеђивала" имовину коју су Муслимани и Хрвати оставили за собом, иако су у њихове куће биле насељене српске избеглице.

Сведок је изјавио и да "не зна" за "било коју цивилну власт која је наредила или починила" геноцид, прогон или убиства Муслимана и Хрвата. Полиција је, према његовим речима, у пријављеним случајевима појединачних злочина поступала по закону, а починиоци су били приведени правди, додуше неки после рата.

Хашки процес Караџићу биће настављен сутра. Оптужница Караџића (68) терети за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у седам општина имао размере геноцида, геноцид у Сребреници, терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање за таоце "плавих шлемова" УН, 1992-95.