Туненс: Младићеви циљеви значили прогон несрба

Војни вештак оптужбе Рејно Туненс посведочио је, на суђењу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом, да је командант Војске Републике Српске остваривао стратешке циљеве политичког вођства, који су подразумевали насилно протеривање Муслимана и Хрвата.

Оптужница генерала Младића (70), поред осталог, терети за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у седам општина имао размере геноцида.

Туненс је прецизирао да је први стратешки ратни циљ босанских Срба, који је њихова скупштина усвојила у мају 1992. године, било раздвајање од Муслимана и Хрвата.

Осталих пет циљева били су: пробој коридора који повезује српске територије на западу и истоку са Србијом, уклањање Дрине као границе међу Србима, успостављање западне границе на Неретви и излазак на Јадранско море.

Како је рекао вештак тужилаштва, за остваривање тих циљева било је неопходно да ВРС "заузме и контролише" територије које су њима означене као српске.

Туненс је оценио да је проблем за формирање РС био што она није имала "територијални интегритет", односно што су Муслимани и Хрвати живели на тим територијама.

Сведок је рекао и да је, по документима ВРС које је проучио, само "лојалним несрбима" било дозвољено да остану, а остали су морали да оду.

"Ако сте желели да успоставите коридор између Босанске крајине и Семберије, морали сте да контролишете не само пут, него и цела подручја" са несрпском већином, а то је резултовало "значајним уклањањем или одласком несрпког становништва", посведочио је Туненс.

За генерала Младића, рекао је да је као командант био "веома концентрисан на остваривање циљева", при чему се, још док је службовао у Книнској крајини 1991. године, није много обазирао на кршење ратних правила и злочине.

"Симболичка вредност" поделе Сарајева

Као доказ за то, Туненс је навео начин на који је Младић остваривао поделу Сарајева као стратешки циљ посебне "симболичке вредности".

Будући да је сматрао да се, како је рекао на скупштинском заседању, 12. маја 1995. године, "Сарајево не може заузети пљуцкањем из минобацача и хаубица", Младић је најавио да ће "ставити обруч око врата аждаје у Сарајеву".

Контролу над системима за испоруку воде, струје и гаса, Младић је, према Туненсовим речима, користио "као оружје" за остваривање стратешког циља.

Генерал Младић оптужен је и за терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада, 1992-95. године.

Остваривање трећег стратешког циља - елиминисања Дрине као границе - вештак оптужбе је илустровао записима из ратног дневника генерала Младића.

На састанку 6. јуна 1992. године, Младић је записао речи лидера босанских Срба Радована Караџића да је "Братунац без Муслимана", да ће "Зворник пасти одмах после Братунца" и да ће Муслиманима бити "дозвољено да остану на пола" територије Сребренице.

Сутрашњем наставку исказа војног вештака, оптужени Младић неће присуствовати, пошто се данас одрекао тог права.

Оптужница га терети и за геноцид у Сребреници и узимање за таоце "плавих шлемова" УН, 1995. године.