Почело суђење Младићу

Суђење бившем команданту Војске Републике Српске Ратку Младићу, оптуженом за геноцид, прогон и друге злочине над Муслиманима и Хрватима током рата у Босни и Херцеговини од 1992. до 1996. године, почело је пред Хашким трибуналом уводном речју тужиоца Дермота Грума.

Грум је одмах на почетку рекао да је "Младићева рука" заједничка у свим злочинима које су његове снаге починиле над хиљадама грађана БиХ " само зато што нису били српске националности".

"Заједничко тим злочинима јесте и злочиначка намера да се босански Муслимани и Хрвати трајно уклоне са великог дела територије БиХ, на коју су лидери босанских Срба полагали право. Заједнички су им и починиоци, заједничко им је и то што је рука Младића видљива у сваком од тих злочина", нагласио је Грум.

Пре тачно 20 година, Младић је, према речима тужиоца, постао командант ВРС и "злочиначког подухвата" етничког чишћења несрба који је "реализовао војном силом". Младић је од вођа РС добио задатак да се Срби етничким чишћењем раздвоје од Муслимана и Хрвата, да се територије са већинским српским становништвом повежу коридорима, успостави граница на Уни и Неретви, подели Сарајево и РС изађе на море, тврди Тужилаштво.

Тужилац Грум рекао је да је хиљаде муслиманских и хрватских мушкараца са подручја која је силом заузимала, ВРС незаконито притварала у логоре попут Омарске, Кератерма и Трнопоља код Приједора, Мањаче или Сушице код Власенице, где су држани под нехуманим условима, без довољно воде и хране, пребијани и убијани.

"У логору Кератерм, 1992. године је 150 заробљених убијено одједном, а сличан злочин почињен је и у Сушици", рекао је тужилац.

Грум је тврдио и да је Младић одговоран и за сексуално насиље којем су у притворима подвргаване муслиманске жене, али и мушкарци. Као пример таквог насиља, навео је вишеструка силовања којима су на више локација у Фочи биле подвргнуте Муслиманке. Тужилац је цитирао и сведочење једне од њих да су јој српски војници прво убили оца и брата, а затим је силовали "више од 50 пута".

Навод оптужнице да су, по наређењу Младића и председника Републике Српске Радована Караџића, снаге под њиховом контролом у мају 1995. године узеле за таоце стотине припаднике Унпрофора, Грум је доказивао цитирањем изјава оптужених у којима су то потврдили.

Караџић је, после претње НАТО да ће бомбардовати српске положаје око Сарајева, изјавио немачком недељнику Шпигл да ће "узети припаднике УН за таоце" и "без милости учинити све за добробит свог народа".

Пошто је, због испаљивања 1.500 граната на Сарајево, НАТО 25. маја 1995. године започео бомбардовање инсталација и складишта ВРС, Младићева војска узватила је узимањем војних посматрача УН за таоце, рекао је Грум.

Затим су их везали у близини радара и других инсталација, истурајући их као "живи штит" од НАТО напада.

Као доказ да је командант ВРС то наредио и одобрио, Грум је цитирао записник са Младићевог састанка са командантом Унпрофора Рупертом Смитом током којег је потврдио да је неке таоце разместио и око главног штаба ВРС.

Уводну реч на суђењу Младићу, тужиоци ће завршити сутра, када ће говорити о делу оптужнице који Младића терети за убиство више од 7.000 муслиманских заробљеника из Сребренице у јулу 1995. године.

Одбрана је обавестила суд да неће изложити своју уводну реч све док тужилаштво не заврши свој доказни поступак. На почетку суђења, Трибуналу се неће обраћати ни Младић.

Младићев бранилац, београдски адвокат Бранко Лукић рекао је да ће одбрана током суђења доказати да "није истинита прича" коју је у својој уводној речи изложио тужилац Грум.

"Данас смо чули причу тужилаштва и та прича је ружна. Ми ћемо доказати и да није истинита", рекао је Лукић после првог заседања Трибунала у процесу против Младића.

Одлуку да своју уводну реч не одржи све док тужиоци не заврше извођење доказа против Младића, бранилац Лукић је образложио да не жели да тужиоцима открије стратегију одбране, пре него што они заврше доказни поступак.

Упитан о тврдњи тужиоца Грума да је Младић "лично" учествовао у снајперским нападима Сарајева, Лукић је одговорио да ће тужилаштво, уколико тврди да је Младић "узео пушку и убио некога", морати да промени оптужницу, пошто та тврдња није садржана у њој.

Лукић је потврдио да је Младић данас из суднице гестом узвратио на гест једне од чланица породица жртава из БиХ, које су расправу пратиле са галерије за публику. Председавајући судија Алфонс Ори затим је и Младића и публику упозорио да се уздрже од такве комуникације, запретивши да ће у супротном спустити засторе на стакленом зиду између суднице и галерије.

"Када је реч о његовом понашању у судници, рекли смо му да је у његовом интересу да буде миран, објаснили смо му да је наша улога веома ограничена, али нисам видео да ли је гестикулирао у судници. Нама то свакако није од помоћи", изјавио је адвокат Лукић.

Оптужница у 11 тачака

Оптужница генерала Младића у 11 тачака терети за геноцид, злочине против човечности и кршења закона и обичаја рата. У две тачке, Младић је оптужен за геноцид у Сребреници и још седам босанских општина – Братунцу, Фочи, Кључу, Приједору, Санском Мосту, Власеници и Зворнику.

Девет тачака оптужнице на терет му стављају прогон, истребљење, убиства, депортацију, присилно премештање, терорисање и незаконите нападе на цивиле и узимање талаца.

У првим појављивањима пред судом, почетком јуна и јула прошле године, Младић је одбио да се изјасни о кривици, али је оптужбе назвао "монструзним" и "гнусним".

Председавајући судија Алфонс Ори у складу са правилима суда, у спис је увео да је Младић изјавио да није крив. Поред председавајућег Орија из Холандије, чланови расправног већа у процесу против Младића су судије Кристоф Флуге из Немачке и Баконе Молото из Јужне Африке.

Пре почетка суђења, судија Ори рекао је да би сведочење првог сведока оптужбе, заказано за 29. мај, могло бити одложено због "значајне грешке" које је тужилаштво починило у обелодањивању доказног материјала одбрани.

Иначе, током доказног поступка, оптужба ће у спис увести изјаве 413 сведока, од којих ће се само 148 појавити у судници. Искази већине сведока, који су већ сведочили на другим суђењима пред Трибуналом, биће, ради уштеде времена, уведени у доказе у писаном облику, а Младићеви браниоци Бранко Лукић и Миодраг Стојановић потом ће их унакрсно испитивати.

Само седам сведока исказе ће дати "уживо". За извођење доказа тужиоци имају на располагању 200 радних сати.

Тужиоци ће, како су најавили, доказе изводити хронолошким редом – прво о прогону несрба широм БиХ и опсади Сарајева, затим о узимању војника Унпрофора за таоце и, на крају, о геноциду у Сребреници.

Одбрана је обавестила суд да неће изложити своју уводну реч све док тужилаштво не заврши свој доказни поступак, а на почетку суђења, Трибуналу се неће обратити ни оптужени Младић.

Браниоци су више пута упозоравали да нису спремни за почетак процеса, будући да им тужилаштво није на време предало огроман доказни материјал. Све захтеве за одлагање суђења судије су, међутим, одбиле.

Прву оптужницу против Младића Трибунал је подигао 25. јула 1995, али је он на слободи остао до 26. маја прошле године, када су га власти Србије ухапсиле у Лазареву код Зрењанина. Пет дана касније, Младић је изручен Трибуналу.