Утицај кризе предвидив

Гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић каже да криза јавног дуга, која се догађа у појединим земљама, Србију ставља пред два главна изазова - потенцијални раст ризико премије земље и притисак на слабљење домаће валуте, као и потенцијално мањи извоз на тржишта земаља која имају проблеме.

"Пажљиво пратимо како се одвија ситуација на међународним финансијским тржиштима и знамо главне канале потенцијалног утицаја на Србију", рекао је Шошкић у изјави Танјугу.

Шошкић је рекао да Србија неће бити земља која ће избећи талас утицаја евентуалне нове светске кризе.

"Ако до њега дође у другим земљама, доћи ће и код нас, то је неспорно, али је важно имати у виду да су ефекти тог утицаја углавном предвидиви, да можемо проценити шта је то што се може десити, тако да на време имамо и одговарајуће мере", нагласио је гувернер.

Шошкић је рекао да ће се актуелна дешавања на међународном финансијском тржишту сигурно у одређеној мери одразити на економску активност у земљи, али да се када је реч о стабилности финансијског система не очекују озбиљнији изазови.

Гувернер Народне банке Србије објаснио је да је криза о којој се говори у свету, пре свега, криза јавног дуга, односно дуга појединих држава, углавном са периферије еврозоне, као и Сједињених Америчких Држава, које су имале одређене проблеме по питању својих обавеза.

"Потенцијално је могуће да неке од тих земаља дођу у позицију да не могу измиривати своје обавезе", оцењује гувернер.

Шошкић је рекао да би Србија у тој ситуацији могла да има одређену "колатералну" штету, односно ситуацију у којој расте премија ризика према нашој земљи, што би у одређеној мери могло да појача притиске на слабљење динара на нашем девизном тржишту.

Јавна потрошња у зацртаним оквирима

"У којој мери и колико ће порасти ризико премија према нашој земљи зависиће и од тога колико смо способни да солидно водимо јавне финансије и јавну потрошњу одржавамо у зацртаним оквирима", рекао је гувернер.

Шошкић је рекао да би друга последица могла бити смањена могућност пласмана робе из Србије на иностраним тржиштима која имају проблеме, као што су земље попут Италије и земаља региона, које ће због потенцијално мање економске активности мање куповати нашу робу и услуге.

"Отуда би нашу извозну оријентацију и привредни раст који базирамо на њој, требало третирати нешто конзервативније, а јавну потрошњу држати под врло строгом контролом док се ова ситуација у потпуности не сагледа", рекао је гувернер.

Шошкић је истакао да је врло важно да Србија има у виду да је у наредном периоду потребна појачана обазривост по питању јавне потрошње, јер "када је криза јавног дуга, онда је потребно да се прикажемо као земља која врло одговорно води јавне финансије, у складу са Законом о буџетском систему, посебно у делу који се односи на фискалну одговорност".

Гувернер Шошкић је напоменуо и да је потенцијални ризик за Србију, као последица евентуалне нове међународне кризе и њеног преливања на нашу земљу, ризик раста проблематичних кредита у нашем банкарском систему.

"Народна банка ће наставити да пажљиво прати кретања у домену проблематичних кредита. Ми имамо ниво резервација у банкама који знатно надилази ниво проблематичних кредита, као и ниво капитала у банкама који је знатно виши од међународних стандарда. Са те тачке гледишта у овом тренутку не видимо разлога за било какву нестабилност", истакао је гувернер.