Берзанскa клацкалица

Одлука Америчких федералних резерви да још две године задрже изузетно ниску каматну стопу, у први мах донела је олакшање на светским берзама. Вредност акција, међутим, варира, посебно на америчком тржишту. Неке европске земље уводе додатне мере штедње.

Када су Америчке федералне резерве најавиле да ће наредне две године задржати рекордно ниску каматну стопу, од највише 0,25 одсто, Њујоршка берза је забележила један од највећих скокова акција. Данас је, међутим, уследио нови пад.

"Ова одлука је добра за Америку и њене компаније, јер им даје могућност сигурнијег планирања и јефтинијег задуживања", наводи аналитичар Фидел Хелмер.

Рекордно ниске камате указују на то да ће опоравак највеће светске привреде - бити много спорији него што се предвиђало. Американци се жале на лош економски стандард, кирије расту, а плата стагнира, кажу незадовољни грађани, очекујући да ће политичари урадити нешто.

Олакшање на берзама условило је да евро благо ојача према долару. Ипак, несигурност остаје.

"Рано је рећи да је криза прошла. Финансијска тржишта су осетљива, јер је привредни раст слаб. Инвеститори су и даље нервозни, упркос одлуци Федералних резерви", каже француски аналитичар Оливије де ла Фериер.

Европским лидерима, који су на годишњем одмору, замера се да са ивице базена покушавају да кормиларе привредом континента, која је на ивици понора.

Страхујући да би, после Америке, Француска могла да буде следећа чији ће кредитни рејтинг бити смањен, председник Никола Саркози и већина министара прекинули су одмор и на ванредном састанку донели нове мере за снижавање мањка у буџету пете економије света.

"Наредне три године, Француска ће се строго придржавати мера за смањење јавног дефицита", највио је министар финансија Француске Франсоа Бароан.

Садашњу кризу на финансијском тржишту, од оне од пре три године, разликује чињеница да државе више нису спасиоци који гасе пожар, већ су и саме део кризе.