Влада о новој кризи

На састанку премијера Мирка Цветковића са гувернером, министрима и члановима Фискалног савета, анализирани су могући ризици и мере које би држава требало да предузме поводом поремећаја на светском тржишту, који би могли да изазову нови талас кризе у Европи и Србији.

На састанку је оцењено да Србија мора стриктно да поштује фискална правила и да подстиче извоз како би спремно дочекала евентуални долазак нове кризе.

Премијер Цветковић је истакао да се са пажњом морају пратити сва економска кретања у региону и Европи како би се адекватним мерама реаговало на евентуално преливање кризе у Србију.

Према оцени министра економије и регионалног развоја Небојше Ћирића, услед пада тражње на страним тржиштима може доћи и до пада извоза, због чега је потребно обезбедити да банке наставе да финансирају привреду. 

На састанку је закључено да се усвојена правила фискалне политике морају поштовати како би се одржала стабилност на девизном тржишту и спречили потенцијални ризици који би могли да утичу на веће осцилације курса динара.

Штедња и смањење јавне потрошње морају да се поштују од републичког преко покрајинског до локалног нивоа власти, додаје се у саопштењу.

Фискална одговорност на првом месту 

Председник Фискалног савета Павле Петровић рекао је за РТС да је постигнута потпуна сагласност о томе да је неопходно водити рачуна о томе да држава не повећава дуг и да дефицит буџета буде у оквирима планираног.

"С обзиром на то да је криза 'около', сви инвеститори ће с већим опрезом гледати на нас и на земље у окружењу и посебну пажњу обраћаће на основе - колики су јавни дуг и фискални дефицт, и како ће се кретати ове и следеће године", објашњава Петровић.

Управо због тога, упозорава председник Фискалног савета, неопходно је да се већ сада сачини и објави кредибилан план буџета за ову и следећу годину. У противном, ризик инвестирања у Србију већ сада може да се повећа, а девизни курс динара може бити угрожен.

Члан Савета НБС Милојко Арсић каже да је ово криза државног дуга и да се вероватно неће прелити или одразити на реални сектор, али да ће опоравак привреде, ипак, бити спорији него што би био да се ова криза није догодила.

Учесници састанка оценили су и да је, уз поштовање фискалних правила, неопходно и подстицање извозно оријентисане привреде и конкурентних привредних грана као што су прехрамбена индустрија и пољопривреда.

Оцењено је и да је веома важан нови аранжман из предострожности који би Србија ускоро требало да потпише са Међународним монетарним фондом.

"Тај споразум би био гарант макроекономске стабилности, али и показатељ да Влада води кредибилну економску политику, што представља позитиван сигнал за све потенцијалне инвеститоре са којима се воде преговори о улагању у Србију", наводи се у саопштењу Владе.