Боља заштита корисника кредита

На време не може да плаћа рату кредита сваки четврти корисник, а око 10 одсто испитаника има негативно искуство са банкама, показује истраживање "Медијум галупа".

Клијенти се жале да их банке не информишу како треба. Народна банка најављује од децебра строжу контролу и казне за банке, уколико се утврди да су грађани оштећени.

Иако рекламе бомбардују повољним каматама и роковима отплате, детаљни услови банкарских кредита у Србији су чувани попут државне тајне.

Такав закључак могао би се извући на основу резултата истраживања "Медијум галупа". Њихови специјално обучени тајни купци ушли су у 300 пословница свих банака у Србији, а само у 12 одсто случајева успели су да добију нацрт уговора за узимање кредита.

Опште услове пословања добио је сваки други (53 одсто).

Слађана Бракус из "Медијум галупа" каже да банке увек стављају акценат на пружање информација које могу да привуку клијентелу.

"Кад је у питању кредит, најчешће се нуде подаци о врсти кредита, року отплате, износу и валути, а информације о коришћењу и отплати дају се знатно мање. Чак 50 посто није добило ништа о коришћењу и отплати", навео је Бракус.

Просечан корисник кредита у Србији има 42 године, запослен је и прима плату од 18.000 до 45.000 динара. Има средње или високо образовање.

Ипак, све је мање заинтересованих за кредит, а међу онима који су се већ задужили, тек четвртина на време плаћа рате - на југоистоку земље, сваки трећи грађанин.

Јаснија правила, строжа контрола банака, али и казне, стижу од децембра, када почиње да се примењује Закон о заштити корисника финансијских услуга.

Вицегувернер НБС Мира Ерић-Јовић каже да ће банка, уколико је клијент у праву, добити налог да брзо исправи некоректност или неуредност према клијенту и уговору и да коригује своја правила или акта у том делу.

Истраживање показује да, на пример, комплетан уговор о кредиту чита само половина људи. Скоро исто толико не зна ни колико кошта одржавање текућег рачуна.