Соларна енергија - шанса

На Златибору је положен камен темељац за прву електрану на соларну енергију у Србији, снаге пет мегавата, а вредност укупне инвестиције је око 15 милиона евра. Главни инвеститор је компанија Дунав осигурање а кооинвеститори су Електропривреда Србије и Општина Чајетина.

Председник Општине Чајетина Милан Стаматовић је рекао је да је Златибор погодно тло за изградњу поља соларних панела и слична улагања у обновљиве изворе енергије јер има 250 сунчаних дана у години.

Иначе, у Србији је сунчево зрачење 40 одсто веће од европског просека и производња соларних ћелија и малих панела велика је извозна шанса за земљу.

Београдска eлектротехничка школа "Раде Кончар" има соларни кров. Увођењем новог наставног предмета за практичну обуку ђака, школа је уз помоћ Агенције за енергетику и шпанску донацију направила малу соларну електрану. Произведену струју неће трошити, већ им се, кажу, више исплати да је продају ЕПС-у.

"То је негде 4,5 одсто уштеде средстава. Толико ћемо отприлике средстава добити у односу на оно што се троши и свакако да школи сваки динар добро дође за нова наставна средства, а биће за обнављање рачунара", рекао је директор Момчило Стојановић.

Производња соларних ћелија

Коришћење соларне енергије је пракса у свету. У Институту "Михаило Пупин" ту виде своју шансу. Пре три године, од радионице су направили погон и освојили производњу соларних ћелија.

"Идеја је да радимо мале соларне панеле, који су до 10, 15, 20 вати, формата три, односно А4 који би се нajчешће користили у путној привреди, у активној сигнализацији, свуда где су потребни", каже Радослав Јефтовић из Института "Михаило Пупин".

За комерцијалну производњу недостају им два уређаја, односно 250 милона евра. Држава је, кажу, обећала, али због кризе - новца још нема.

Институт увелико преговара са Немцима, Аустријацима и Шпанцима, како би нашли стратешког партера, јер рачунају на приход од извоза соларних ћелија и панела.

"Овде имамо сунчаних дана. Институт "Михаило Пупин" има технологију и искуство у организацији производње. Ако се не буде радило овде на институту, ја не видим на ком месту у земљи би се то могло радити", рекао је Јефтовић.

Истраживања показују да до 25 одсто потрошње у једном просечном домаћинству може да се обезбеди из соларне енергије. Највеће могућности за коришћење сунчеве енергије има југ земље: Ниш, Куршумлија и Врање.