Низак стандард и неосигуран живот

У Србије не постоји свест о потреби животног осигурања, а због релативно ниског стандарда грађани немају довољно новца који би за ту намену могли да издвоје. Са нашим Фондом ПИО, оваквим какав јесте, морамо да размишљамо о томе шта ће нас чекати у старости, упозорава генерални секретар Удружења осигуравача Србије Владан Манић.

Србија је, по питању улагања у животно осигурање, испод нивоа у региону и далеко испод европског просека, изјавио је генерални секретар Удружења осигуравача Србије Владан Манић.

Просечна премија животног осигурања у Србији је око 12 евра, у Хрватској више од 90 евра по становнику, а у Европској унији око 65 одсто укупних премија осигурања потиче од животног, а у Србији око 15 процената, рекао је Манић за Танјуг.

Србија је у том погледу при дну лествице и знатно испод сваке границе критеријума, а један од разлога, како је истакао Манић, је релативно низак животни стандард и недовољно новца који би грађани за ту намену могли да издвоје.

"Много већи проблем је то што не постоји свест о потреби животног осигурања", приметио је Манић и додао да са нашим Фондом за пензијско и инвалидско осигурање, "оваквим какав јесте, морамо да размишљамо о томе шта ће нас чекати у старости".

Манић је истакао да је задатак Удружења осигурача, државе и свих других органа развијање свести о потреби животног осигурања и обука становништва о томе шта животно осигурање значи за појединца или његову породицу.

Строга контрола улагања 

Одговарајући на питање да ли један од разлога због чега становништво не улаже у осигурање лежи у лошем искуству са банкама деведесетих година прошлог века, Манић је рекао да данас говоримо о другачијој Србији, са стабилним банкама и сектором осигурања.

"Строга је контрола онога у шта осигуравајућа друштва улажу, могућност да се та средства изгубе је готово никаква. Чак и када би дошло до тога, примениће се одредбе Закона о стечају и ликвидацији банака и друштава за осигурање, по којима ће свако лице бити обештећено и не може да претрпи никакав губитак", објаснио је Манић.

Иако је Закон о осигурању, који је донет 2004. године, савремен и у великој мери у складу са директивама ЕУ, до краја ове или почетком наредне године требало би кренути у следећу фазу усаглашавања са директивама ЕУ, јер ту још има неусклађености, нагласио је Манић.

"Оно што је јако позитивно јесте то што је држава кренула са емисијом обвезница, номинованих у еврима, чији су главни купци осигуравајућа друштва и на тај начин се део портфолија улаже у те хартије", истакао је Манић и додао да треба развијати нове и квалитетне хартије које би осигуравајућа друштва могла да купе.

Према његовим речима, сектор осигурања много очекује и од емитовања обвезница локалне самоуправе, које тек треба да се појаве на тржишту, указујући да ће индустрија осигурања подржати емисију ових дужничких хартија јер њихов квалитет гарантује сигурна улагања.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 18. јул 2024.
32° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару