Нове муке за Грке

Грчка влада пристала је на нове буџетске уштеде од 6,4 милијарде евра, у договору са Европском унијом и ММФ-ом. То укључује повећање пореза и приватизацију државних предузећа, како би се смањио јавни дуг од близу 350 милијарди евра.

Томе се, међутим, противе радници државних компанија, али и поједини чланови владајуће Социјалистичке партије.

Док влада у Атини наставља да стеже каиш, запослени у највећој грчкој телекомуникационој компанији ОТЕ и Поштанској штедионици ступили су у једнодневни штрајк због намере власти да прода знатан удео у државним предузећима.

"Не можете да продајете компанију коју су стварали грађани Грчке и која је у националном власништву. Продали су целу земљу", каже Христос Аспридис, радник компаније ОТЕ.

"То је злочин и највећа издаја грчког народа. Средства од продаје ОТЕ неће бити довољна да се реше проблеми које су годинама стварали лоши менаџери и политичари", каже Јоргос Зафиропулос, радник компаније ОТЕ.

Влада је, међутим, принуђена да спроведе програм приватизације, од кога очекује најмање 50 милијарди евра. За премијера Папандреуа то је тренутно најјача карта, са којом излази пред инспекторе Европске уније, Европске централне банке и ММФ-а.

Мораће да их убеди да је, упркос новом снижењу кредитног рејтинга, Грчка способна да враћа зајмове. Наиме, Међународна агенција за кредитне рејтинге "Мудис" снизила је кредитни рејтинг Грчке за три степена одједном - са Б1, на Цаа1, са негативном прогнозом.

"Ако се ММФ повуче, то ће се врло негативно одразити на Грчку. Бивши директор ММФ-а Доминик Строс-Кан подржавао је финансијски пакет за Грчку, али би због скандала у који је умешан, тај план сада могао да се редефинише", каже Андреас Липков са Франкфуртске берзе.

Атина очекује зелено светло за пету траншу зајма од 12 милијарди евра и додатни пакет помоћи.

У Грчкој, међутим, нема консензуса о новим мерама штедње. Шеснаест посланика владајућег ПАСОК-а затражило је у писму од премијера Папандреуа унутарстраначку дебату о фискалним резовима, јер то, кажу, више није политичко питање, већ ствар демократије и патриотизма.