Сваки седми човек гладује

Према неким проценама, цене основних намирница удвостручиће се за 20 година, а ако се та суморна прогноза оствари, још милиони људи ће гладовати.

Иако хране данас има довољно, због цена сваки седми човек на планети гладује. Решење је у реформи прехрамбеног система, поручују стручњаци светским лидерима.

Просечна цена житарица до 2030. године порашће 120 до 180 одсто, прогнозира Агенција за међународну помоћ "Оксфам".

"Широм света већ гладује милијарду људи. Највећи део прихода, ако их имају, троше на храну. Тако огроман раст цена житарица значи још гладних", каже истраживач на Универзитету Принстон Тим Серчингер.

У извештају Агенције за међународну помоћ издвојене су четири "вруће" тачке, односно подручја која већ тешко могу да хране становништво.

У Гватемали је под знаком питања исхрана 900.000 људи. Они зависе од увозне хране, јер држава не помаже мале пољопривредне произвођаче. Индијци на храну троше много већи део прихода него Британци.

У Азербејџану је, због лоших временских услова, прошле године производња пшенице смањена за трећину. У источној Африци је, због суше, осам милиона људи суочено са хроничном несташицом хране.

Стручњаци упозоравају да скупа храна не значи само глад, већ и немире, како се показало у северној Африци.

"Кад млади људи не могу себи да приуште месо и свеже поврће и воће, а родитељи не могу да купе млеко деци, онда постају огорчени, онда излазе на улице", каже Фредерик Кауфман, сарадник Харперс магазина.

Највећи утицај на цене хране имаће климатске промене, због којих ће род бити мањи. У исто време, потражња за храном порашће од 70 до 90 одсто.

Зато стручњаци позивају светске лидере да створе глобални систем резерви хране, окончају субвенције за производњу биогорива, како би више приноса остало за исхрану, и договоре се о новим прописима на тржишту прехрамбених производа, како би спречили шпекулисање у тој области.