Мања потрошња као императив

Ова година, прва је у коју је Србија ушла са јасно прописаним фискалним правилима и циљем да у наредних пет година смањује потрошњу у корист инвестиција и бржег раста бруто домаћег производа.

Елементи који то треба да омогуће су: контролисани мањак у буџету, ограничен раст јавног дуга и усклађивање пензија и плата, тако да се њихов удео у БДП-у постепено смањује.

Буџетски мањак у овој години може бити 4,1 одсто, а уз постепено смањивање до 2015. године само један одсто.

У тренутку усвајања фискалних правила, јавни дуг био је 39 одсто БДП-а, сада је 43 и може да расте само два процента, за шта је неопходно да буџетски дефицит остане у планираним границама.

Члан Фискалног савета Никола Алтипармарков каже да је анализа коју је тај савет урадио на крају првог квартала показала да постоје оређени ризици да се пробије тај дефицит од 4,1 одсто БДП-а и да те ризике треба контролисати до краја године.

О ребалансу се увелико говори. Уз објашњење да су издаци за плате и пензије били већи од планираних, јер је и инфлација виша, премијер Мирко Цветковић ребаланс најављује већ до јула, али не види разлог за бригу, јер је инфлација, како каже, позитивно утицала и на пуњење буџета.

Део стручне јавности сматра да са ребалансом не треба журити, већ сачекати кретање инфлације до септембра.

Ребаланс буџета у септембру?

Економиста Милојко Арсић каже да је то елемент који ће се одразити на висину плата и пензија у последња два месеца године и да је то један разлог зашто треба одложити ребаланс.

"Сваки ребаланс многи буџетски корисници доживљавају као шансу да неке своје расходе повећају, да неке нове пројекте уграде и зато је боље да буде касније", истиче Арсић.

Јануарско и априлско повећање плата и пензија, иако је на први поглед највидљивији буџетски расход, за сада се уклапа у фискални план.

"Фискална правила прописују да пензије и плате неће ни у номиналном ни реалном износу опадати, али да ће се њихово учешће у БДП-у смањити у наредним годинама. За сада, с обзиром на то да се поштује, то учешће се смањује и то је можда прва мала победа фискалне одговорности", наглашава Алтипамарковић.

Прошле године, када су фискална правила усвојена, на пензије је одлазило 13 одсто БДП-а, сада је смањено на 12, док су издвајања за плате са десет одсто пала на 9,5.

Циљ је да се за пензије не издваја више од десет, а за плате више од осам одсто укупног друштвеног производа. Раст производње допринео би томе да то издвајање брже опада.