Могућ благи опоравак привреде

Гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић проценио је да ће пад бруто домаћег производа (БДП) у Србији у другом кварталу ове године бити између 4,5 и пет одсто, а да је у трећем кварталу могуће заустављење тог пада па чак и благи опоравак привреде.

Јелашић је рекао да без брзог економског опоравака Србији, због финансирања буџетског дефицита, предстоји значајно увећање јавног дуга, који је за пет месеци ове године увећан за 490 милиона евра.

"Одрживост дуга, као и стандарда становништва на дуги рок могуће је једино ако се позајмице државе одговорно користе, односно за инвестиције а не за потрошњу", истакао је Јелашић и додао да је дошло до значајног пада потражње за инвестицијама.

Гувернер је упозорио да су приходи буџета примерени смањеном БДП-у, али да на њих додатно негативно утиче и то што држава не примењује све мере које је предвидела ребалансом буџета.

Јелашић је објаснио да је данашња одлука Монетарног одбора о смањењу референтне каматне стопе са 13 на 12 одсто заснована на повољним кретањима платног дефицита, стабилном курсу, мањој тражњи, појефтињену хране и стабилизацији инфлаторних очекивања.

Он је навео да и даље постоје потенцијални ризици за ублажавање рестриктивности монетарне политике везани за цену сирове нафте и ефекте фискалне политике.

Банке неће одмах давати јефтиније кредите

Смањење референтне каматне стопе, како је рекао Јелашић, не значи да ће одмах банке давати јефтиније кредите, што се не догађа ни у земљама Европске уније.

Гувернер је нагласио да ће банкама бити обезбеђена додатна динарска ликвидност од 13 милијарди динара по основу одлуке Монетарног одбора да се удео обавезне резерве који се полаже у динарима смањи са 35 на 30 одсто.

"Видећемо како ће банке искористити ту ликвидност - да ли ће куповати хартије од вредности НБС и државне записе или ће их пласирати у кредите клијентима", рекао је Јелашић.

Навео је да је раст цена које су под контролом државе од почетка ове године 13,9 одсто, а да је на крају јуна годишња инфлација износила око 8,2 одсто.

Очекивања гувернера су да ће у наредном периоду инфлација бити у границама циљаног распона, који је за ову годину осам одсто, са одступањем плус или мунус два одсто.

Према проценама НБС у наредним месецима, кад се ради о регулисаним ценама, нафтни деривати могли би да поскупе 2,3 одсто, комунално- стамбене услуге 2,5 одсто, а цигарете два одсто.