Око: Кинески роботи у српском колу средње развијености

Замка средње развијености – у економији, у тој замци, налазе се она земља и они грађани који су успешно прешли пут од сиромашне до средње развијене привреде. Та привреда и ти грађани више не могу да се такмиче са земљама које имају јефтину радну снагу, али немају ни иновације ни нову технологију потребну за такмичење са развијеним економијама.

Да ли је Србија у тој замци и може ли да је прескочи уз помоћ Кине или ће, чак и кад кинески роботи стигну у Шабац, Србија остати склапачка економија?

Са бруто домаћим производом по становнику од 13.500 евра, Србија је изашла из групе сиромашних земаља, слажу се саговорници у емисији. 

"Према методологији Светске банке, која није савршена, али за сада не постоји нека боља, Србија се налази у горњем делу интервала средње развијених земаља", каже професор Економског факултета Милојко Арсић.

Истиче да су интервали иначе доста широки, тако да и кад земља можда уђе у групу развијених земаља за пар година, као што је ушла Бугарска, то "не значи да ће нешто много у животу грађана да се промени".

"Још ћемо им бити далеко иза Немачке или других земаља западне и средње Европе", наводи Арсић.

Председник Савета гувернера Народне банке Србије, сарадник Института друштвених наука и уредник другог билтена "Макроекономске анализе и трендови" Иван Николић наглашава да је тешко упоређивати се са Немачком, али да су релативни односи који постоје између економија врло чврсти.
 
"Можемо, наравно, да се такмичимо у региону са неким земљама, ето, са Бугарском која је у Европској унији већ 20 година", каже Николић и уверава "да смо по стандарду слични".

Према подацима Светске банке, из те замке изашло је само 30-ак земаља од деведесетих до данас, што Арсић спомиње као мали број.

"То је доста солидан резултат и говори да је нешто могуће. Није лако, многи нису успели у томе, али имамо примере земаља као што је Пољска, рецимо, у Европи, или балтичке земље", указује Арсић.

Као пример парадокса у тој методологији Николић наводи управо пример Кине, која је у групи високо средње развијених, а заправо је по технологији једна од најразвијенијих земаља света. Одговарајући на питање да ли је једна од последица замке средње развијености то што одлазе компаније попут "Дрекселмајера", "Леонија", "Бенетона" и "Геокса", одговара да не постоји потпуна веза.

"Нема потпуне везе с феноменом високих трошкова рада, јер цела Европа је у неким индустријама изгубила своју доминацију и драстично је покварила свој положај. Део ових компанија на које вероватно мислите припада тим секторима, тако да они трпе и неке друге последице и негативне шокове који се тичу и других ефеката. Свакако је ово значајан фактор и свакако у тој трансформацији ће долазити до промена које се управо тичу те структуре економије. Дакле, увећаваће се део економије који припада, пре свега, средњим и вишим технологијама", објашњава Николић.

Професор Арсић није сагласан, сматра да је раст трошкова зараде, али и трошкова енергије у Србији, који су такође порасли, неке технологије у којима се ствара ниска додата вредност по радном месту, као што су текстилна индустрија, индустрија аутомобилских каблова, учинио да се сада измештају из Србије у земље где су просечне плате 300, 400, 500 евра.

"То су земље Северне Африке, затим Блиског Истока и слично. И просто то је један природни процес. Не треба због тога бринути, под условом да ми отварамо радна места на којима се ствара већа додата вредност", оцењује саговорник са Економског факултета.
 
На питање да ли се та могућност отвара преко Кине и фабрике робота, Арсић одговара да то не може да промени привреду.

"А ово неће бити нарочито велико предузеће. И друго, реч је заиста о врло напредној технологији, али изгледа да ћемо ми ту само да склапамо роботе. Наше учешће у производњи компоненти, бар у почетку, неће бити велико. Наш развој ће да се огледа у томе ако током времена почнемо да производимо све више делова и за аутомобилску индустрију", сматра Арсић.

Иван Николић, са друге стране, мисли да ће ефекат бити већи.

"Део радне снаге свакако ће потицати из Србије, ту нема дилеме. Али у којој мери ће трансфер знања постојати, што је и оно чему тежимо, осим отварања производних капацитета, то ћемо видети. Али када говоримо уопште о домаћој памети, знању – ту често волимо да потцењујемо, ниподаштавамо резултате", тврди Николић и процењује да постоје најављене инвестиције које потпуно мењају технолошку структуру домаће производње и извоза у перспективи.

Арсић указује да Кина може да помогне, као и да нема ништа нужно против кинеских инвестиција.

"Али бих у случају Кинеза, као и свих других, тражио да се придржавају закона који важе у Србији. Значи, да се закони који се односе на права радника поштују од стране кинеских предузећа. Њихова култура је другачија од наше. Тамо права радника нису тако високо вреднована као у Западној Европи. Друго, да се еколошки стандарди такође поштују и од стране кинеских предузећа. Просто, закони би требало да буду исти за све. И ту ја не замерам Кинезима. Они се боре да остваре што већи профит. Ту је проблем да наша држава мора да постави те услове и да се оријентише, да кажем, и према другим земљама из Европске уније које су природни наши кооперанти", закључује Арсић.

Емисију "Око" у целости можете да погледате у видео-запису на почетку текста.