Нафта, гас и струја све већи енергетски изазов – Јоргић: Молимо бога да зима буде блага

Брокер Бранислав Јоргић каже за РТС да на поскупљење нафте истовремено утичу недостатак на тржишту и страх од ширења сукоба.

Наводи да је последња забележена цена нафте 105 долара по барелу и да је за само недељу дана порасла осам одсто. На месечном нивоу раст износи 17, а на годишњем чак 57 одсто.

Према његовим речима, на тржишту већ постоји мањак нафте због проблема са транспортом кроз Ормуски мореуз, али и смањеног прилива руске нафте.

"Имамо негде око 20 одсто нафте која недостаје због немогућности транспорта кроз Ормуски мореуз и имамо негде око 10 одсто недостатка нафте на светском тржишту из Русије. Дакле, укупан недостатак је негде око 30 одсто и то утиче на формирање цене нафте", објашњава Јоргић.

Истовремено, додаје, трговци у садашње цене већ покушавају да укључе могућност даљег погоршања ситуације.

"И страх од ширења сукоба и добијања сукоба већег интензитета такође утиче на цену нафте, јер се покушава да се та будућа нека цена нафте угради у садашње куповине", каже Јоргић.

"Раст цена на светском тржишту сигурно ће се прелити на домаће"

Говорећи о могућности поскупљења горива у Србији уколико се нафта дуже задржи изнад 100 долара, Јоргић истиче да домаће тржиште не може да остане изоловано од глобалних кретања.

"Ми смо део глобалног тржишта, тако да како цена нафте на глобалном тржишту расте, то свакако врши притисак на повећање цене деривата на нашем тржишту", наводи Јоргић.

Држава, како објашњава, има могућност да део тог притиска ублажи пореском политиком, али такав приступ има ограничења, јер утиче на приходе буџета.

"Држава има одређени простор да преко смањења акциза и пореза балансира ту цену нафте, што је и радила у претходном периоду, тако што је смањила износ акциза, али се то не може држати на неком дужем временском периоду, јер се ствара недостатак средстава у буџету", објашњава Јоргић.

Због тога, истиче, дугорочно постоје две могућности – задржавање нижих акциза уз надокнађивање буџетских прихода из других извора или прилагођавање цена деривата тржишним условима.

"Раст цена нафте на светском тржишту сигурно ће се прелити на домаће тржиште", наглашава Јоргић.

Од горива до инфлације, камата и инвестиција

Поскупљење нафте, међутим, не погађа само возаче. Јоргић указује да више цене енергената повећавају производне и транспортне трошкове, а преко њих и цене готових производа.

"Онда имамо као последицу притисак на повећање инфлације, што значи повећање цена у свим сегментима нашег друштва, а и не само нашег, него глобално", каже Јоргић.

Виша инфлација, додаје, може да покрене читав ланац економских последица.

"Повећана инфлација доводи до повећања каматних стопа, а онда то утиче на ниво инвестиција, на ниво БДП-а, на стандард становништва и на ниво запослености. Дакле, имамо свеобухватан утицај на привреду глобално, па и локално", истиче Јоргић.

Гас поскупео више од нафте

Како се приближавају јесен и зима, све већи ризик представља и цена природног гаса. Јоргић наводи да "када говоримо о цени гаса, ту је ситуација још гора него са нафтом" и да је цена на холандском ТТФ-у достигла 79 долара и да је раст знатно израженији него код нафте.

"То представља раст цене уназад недељу дана за 10 одсто. На месечном нивоу то је порасло за 35 одсто, на годишњем за чак 146 одсто", наводи Јоргић.

Према његовим речима, европска складишта су, у зависности од државе, попуњена између 50 и 70 одсто, а њихово интензивније пуњење пред зиму могло би додатно да повећа тражњу.

"Каква ће ситуација бити у Европској унији, између осталог, зависиће и од климатских услова, односно да ли ће зима бити оштра или блага. Уколико буде оштра зима, могуће је да дође до проблема", упозорава Јоргић.

За Србију кључан уговор са Русијом

Када је реч о Србији, Јоргић сматра да је од кретања цена на европским берзама важније питање наставка снабдевања руским гасом.

"Нама је најважније продужење уговора са Русијом. То иде крајем овог месеца и уколико добијемо продужење тог уговора, добићемо и стабилно снабдевање и значајно ниже цене од оних тржишних", истиче Јоргић.

Поред самог уговора, неопходно је и да транспортни правац остане несметан, односно да не дође до ограничења испоруке руског гаса преко територије земаља Европске уније.

Јоргић подсећа и на уговор Србије са Азербејџаном, као и на резерве у Банатском Двору и закупљене складишне капацитете у Мађарској.

"Уколико дође до потписивања уговора с Русијом и нормалног снабдевања преко тог канала, преко Бугарске, мислим да неће бити никаквих проблема са гасом и бићемо у бољој позицији него што ће бити Европска унија", оцењује Јоргић.

Низак водостај додатни ризик за струју

Енергетску слику додатно компликује производња електричне енергије. Јоргић указује на низак водостај и смањену производњу хидроелектрана.

"Ђердап је радио, вероватно и сада ради, на нивоу 20 одсто својих стандардних капацитета, што значи да је снабдевање из тог извора смањено", каже Јоргић.

Термоелектране, додаје, одржавају производњу и стабилност система, али Србија истовремено увози електричну енергију, па ће коначни трошак зависити од количине и тренутка увоза.

"Када нема струје код нас, често се дешава да је мањак струје у Европи и онда плаћамо много већу цену. Добро би било да имамо нормалан ниво падавина у неком наредном периоду, да се попуне ти хидрокапацитети и да имамо стабилну производњу струје", објашњава Јоргић.

Оцењујући укупне ризике пред зиму, Јоргић каже да су истовремено присутне неизвесности на тржиштима нафте и гаса, као и проблеми које ниска хидрологија ствара производњи струје.

"Кад говоримо о нафти, односно нафтним дериватима, постоји страх од ширења сукоба и већих цена нафте. Гас је такође проблематичан. Струја умногоме зависи код нас од хидропотенцијала, тако да молимо бога да зима буде блага", закључује Јоргић.