Енергетска мапа региона - aмерички ЛНГ и руски гас у новој равнотежи

Диверзификација извора и транспортних коридора гаса била је у фокусу Трансатлантског самита у Вашингтону, на којем је учествовала и Србија. Министарка енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић потписала је заједничку изјаву о обезбеђивању сигурног и приступачног снабдевања гасом у Источној и Централној Европи.

Документ су потписали и представници више европских земаља, као и амерички државни секретар за енергетику Крис Рајт, чиме је послата порука о стратешком продубљивању енергетске сарадње.

Самит је организовао Савет за енергетску доминацију Сједињених Држава, тело које је део шире америчке стратегије за позиционирање на европском гасном тржишту од Балтика до Јадрана и Црног мора.

Надежда Кокотовић из Бриселски клуб за енергетику, истиче да ова иницијатива није краткорочна и да је америчка стратегија започета пре неколико година и биће све интензивнија.

Према њеним речима, Сједињене Државе планирају значајно повећање извозних капацитета течног природног гаса.

"Имаће око 200 милијарди кубних метара ЛНГ капацитета за извоз до 2030. године, што је вишеструко више него пре само неколико година“, каже Кокотовићева.

Подсећа да пре деценију Америка није имала гас за извоз, док се данас позиционира као будући лидер.

"Сви у индустрији знају да ће Америка доминирати светским тржиштем гаса у наредних 20 до 25 година“, наглашава она.

Када је реч о количинама потребним Европи, Кокотовићева наводи да су оне довољне да замене значајан део руског гаса. Европска унија је прошле године увезла између 280 и 290 милијарди кубних метара гаса, од чега је 83 милијарде стигло из САД.

Истовремено, руски гас и даље стиже у Европу, делом преко Турског тока, а делом као ЛНГ на терминале у западној Европи. Руски гас није нестао са тржишта, али му је удео значајно смањен, објашњава Кокотовићева.

Кључно питање остаје цена

"Ниједан ЛНГ тренутно не може ценовно да конкурише руском гасу“, упозорава Кокотовићева, указујући на сложен процес утечњавања, транспорта и регасификације.

Европска индустрија се, како каже, већ суочава са последицама скупљих енергената. "Одрицање од руског гаса није донело економску срећу Европској унији у протекле четири године“, додаје Кокотовићева.

Посебну улогу у новој енергетској архитектури има такозвани "вертикални гасни коридор". Тај концепт подразумева повезивање грчких ЛНГ терминала са Бугарском, Румунијом, Молдавијом и Украјином, уз ослањање на постојећу инфраструктуру.

Грчка као главни енергетски хаб

"Грчка би била главни енергетски хаб преко којег би стизао амерички ЛНГ“, наводи Кокотовићева, додајући да су потребна одређена улагања у интерконекције и проширење капацитета.

Једна од предности овог система је флексибилност. "Гас може да долази не само из Америке, већ и из Катара или Мозамбика“, истиче саговорница РТС-а.

За Србију је посебно важна интерконекција са Бугарском, која омогућава прикључење на нове правце снабдевања. "Србија већ има постојеће конекције које јој омогућавају приступ овом коридору“, објашњава Кокотовићева.

Исход мађарске борбе утиче и на Србију

Питање задржавања руског гаса, међутим, остаје отворено. "Мађарска је кључни фактор и исход њене борбе за енергетски суверенитет утицаће и на Србију“, каже Кокотовићева.

Подсећа да Мађарска има дугорочни уговор са "Гаспромом“ до 2031. године, што додатно компликује примену европских регулатива.

Упозорава и на безбедносне ризике. У оваквој ситуацији, диверзија на гасоводима није нереалан сценарио, каже Кокотовићева, осврћући се на изјаве руског председника Владимир Путин.

О нафти

Поред гаса, актуелно је и питање нафте. Мађарска и Србија разматрају изградњу нафтовода који би се повезао са системом Дружба.

"Дружба може да транспортује и казахстанску нафту, што отвара додатне могућности“, наводи Кокотовићева, додајући да тај пројекат има и стратешки значај у преговорима са хрватским Јанафом.

Осврнула се и на могућност да мађарски МОЛ преузме НИС. "НИС никада није био пројектован за руску нафту и наставиће да набавља нафту морским путем, као и до сада“, каже Кокотовићева.

Закључује да ће наредне године донети интензивно политичко и економско надметање на енергетском плану. Велики фактор је новац, али и геополитика,  а све опције остају на столу, поручује Надежда Кокотовић.