Гас најкритичнији енергент пред зиму – за Србију од суштинског значаја да има што више могућих рута снабдевања

Гасно повезивање Србије са суседним земљама један је од најзначајнијих енергетских пројеката, јер би нове интерконекције требало да обезбеде више праваца снабдевања и смање зависност од једног добављача. Истовремено, Србија би могла да остварује приходе и од транзита гаса ка другим земљама Европске уније.

Жељко Марковић указује да је за Србију, која је увозно зависна од природног гаса, од суштинског значаја да има што више могућих рута снабдевања.

Што више праваца, то је већа сигурност снабдевања

"То гарантује већу сигурност снабдевања наше државе. Из што више праваца може да нам стигне гас и самим тим имамо и бољу преговарачку позицију када уговарамо количине гаса које су нам потребне. Ми смо увозно зависни од гаса и добро је да имамо што више могућих рута снабдевања", каже Марковић.

Према његовим речима, повезивање са Грчком преко Северне Македоније не би било значајно само за домаће потребе. Део гаса могао би да пролази кроз Србију и даље буде транспортован ка другим чланицама ЕУ, што би отворило простор и за додатне приходе од транзита.

Посебан значај имају најављени капацитети нове инфраструктуре. Уколико интерконектор између Грчке и Северне Македоније достигне најављени капацитет од око 9,5 милијарди кубних метара годишње, то би било вишеструко више од годишње потрошње Србије, која износи од три до три и по милијарде кубних метара.

Не зависимо од једног добављача

Марковић истиче да је повезивање део ширег вертикалног гасног коридора који би требало да повећа сигурност снабдевања читавог региона југоисточне Европе.

То повезивање не повећава само сигурност снабдевања наше земље, већ и целог региона југоисточне Европе. Кроз овај пројекат добијамо могућност да се снабдевамо и течним природним гасом са ЛНГ терминала у Александруполису", наводи Марковић.

Како додаје, потенцијални извори нису ограничени само на једну земљу. Гас би могао да стиже и из Сједињених Америчких Држава, али и из северне Африке, укључујући Алжир.

"Имамо избор добављача гаса и самим тим не зависимо од једног добављача", истиче он.

Гас је тренутно најкритичнији

Ипак, енергетско тржиште улази у зимски период под притиском високих цена и релативно ниских залиха. Цена гаса тренутно је око 76 евра по мегават-сату, што одговара цени од приближно 780 евра за хиљаду кубних метара. Иако није достигла рекордне нивое из 2022. године, и даље је два до три пута виша него пре енергетске кризе.

Посебну забринутост изазива стање у европским складиштима. Њихова попуњеност је 72–73 одсто, што је знатно мање од уобичајених нивоа за овај период године, када је попуњеност била близу 90 одсто. У Немачкој су залихе још ниже, на нешто више од 50 одсто.

"Уколико се направи комбинација лоше хидрологије, хладне и суве зиме и лоших залиха гаса, онда може доћи до већих проблема у снабдевању купаца у западној Европи гасом", упозорава Марковић.

Цена струје такође расте, а на европским берзама се последњих дана креће углавном између 180 и 220 евра по мегават-сату. У Србији је око 195 евра, док у вечерњим пиковима цене достижу и 400–450 евра.

"Гас је најкритичнији, али последично и електрична енергија онда иде уз те високе цене гаса", оцењује Марковић, објашњавајући да гасне електране, због високе цене горива које користе, значајно утичу на формирање цене струје.

Отпуштање резерви нафте може да смири, али не и да реши кризу

Цена нафте тренутно је око 100 долара по барелу, а договор земаља Г7 о додатном стављању резерви нафте и деривата на тржиште могао би делимично да ублажи притисак.

"Може помоћи, али морамо бити свесни да не може да реши кризу. Криза и даље остаје присутна. Тржишта су јако затегнута, и што се тиче нафте и, нарочито, дизела", каже Марковић.

Он додаје да би договорено ослобађање око 100 милиона тона нафте, посматрано у контексту глобалне потрошње, представљало отприлике један дан светске потрошње. Због тога би ефекат био пре свега на смиривање тржишта, а не на решавање структурне кризе.

Када је реч о ЦБАМ такси, која погађа и извоз електричне енергије из Србије ка ЕУ, Марковић наводи да значајнијег напретка у решавању тог питања за сада нема. Известан помак представља то што се за обрачун више не користи искључиво производња из лигнита, већ национални енергетски микс, укључујући хидроелектране и друге изворе.

Ипак, такса остаје довољно висока да извоз електричне енергије из Србије на европско тржиште у појединим ситуацијама буде економски неисплатив.

Европска унија истовремено разматра и одлагање правила о емисији метана за увоз горива. Према Марковићевој оцени, то је последица тренутне енергетске кризе, јер би строжа правила у овом тренутку могла додатно да ограниче снабдевање.

"То практично шаље поруку да Европа неће одустати од својих климатских циљева, односно од циљева декарбонизације, али сада због кризе ублажава правила", закључује Марковић.