НИС између Вашингтона и Москве преко Београда - ко води игру, а ко плаћа цену
Уредница економске рубрике дневног листа "Политика" Јасна Петровић Стојановић рекла је да, према информацијама којима располаже, Американци желе да преузму 11,3 одсто које је "Гаспром" недавно пренео на своју ћерку фирму. Тешко да ће Русија заиста геополитички одавде да оде, наводи она. "Мени се чини да ће Руси ипак донети рационалну одлуку", каже стручњак за менаџмент државне управе Михајло Рабреновић.
Москва предлаже да Американци преузму део НИС-а од "Гаспрома", а српска компанија да почне да купује нафту из САД. Заузврат, Нафтна индустрија Србије била би поштеђена санкција Вашингтона, које би требало да ступе на снагу 9. октобра.
Уредница економске рубрике дневног листа "Политика" Јасна Петровић Стојановић је рекла да предлог Русије није довољан.
"То је само један од услова, према информацијама којима ја располажем. Други услов је да они добију неки удео у власништву НИС-а. Јуче је споменут тај један проценат. Американци нису ни тим задовољни и зато се иде на ову допуну коју ће НИС данас послати, највероватније, као допуну те документације. Према мојим информацијама, они би да преузму 11,3 одсто које је недавно Гаспром пренео на своју ћерку фирму“, рекла је она.
Према њеним речима, мале су шансе да ће руска страна на то да пристане, јер то би заиста био велики уступак.
Ко коме чини уступке
"Али са друге стране, уколико то и дође, никако не треба то да гледамо да је то неко попуштање Руса пред Американцима, већ да је то уступак Србији. Ми смо једина земља која Русији није увела санкције. И у том случају би санкције биле потпуно укинуте, не би више било померања по систему антибиотика - на сваких месец дана. Наравно, то је процес који би потрајао, али то је услов свих услова, уколико до таквог договора дође, да онда НИС буде скинут са листе санкција“, навела је Петровић Стојановић.
"НИС честица у мозаику"
Рабреновић се слаже са гошћом, али додаје да је ово део једног ширег историјског процеса који има своје временско трајање.
"Руси се повлаче постепено са овог подручја, 2003. године су батаљони отишли са Косова и Метохије уз неко образложење, а задњих 25 година имамо промену да смо окружени не више земљама добрим делом Варшавског пакта, него Европске уније и НАТО пакта. И то је једно прекомпоновање. Многе војске су пролазиле разним подручјима, па и овим. Ово је сад један период доминације у успону САД, где је ЕУ само један сателит. Тако да положај и перспективу Нафтне индустрије Србије видим само као једну честицу у том мозаику“, навео је Рабреновић.
Додаје да "санкциони притисак“ служи да се истисне тај руски капитал.
То има добре и лоше стране, али у сваком случају то је тренд. Важно је да се тај процес одвија на тај начин да грађани и привреде не трпе. Могло се видети из такозваних слабих сигнала у стратегојском менаџменту, када су пребацили тих 11,3 одсто, да ће ићи у том смеру, с тим да се покушавало и са неким блажим мерама, али то је део једног процеса. Од пре две године не иде руска нафта, отежано је снабдевање, објашњава Рабреновић.
Сматра да ће се Руси снаћи са Индијцима, Кинезима јер је то део једног ширег глобалног тренда и да ће се уз мање или више трзавица компромис наћи.
Како каже, остаје да се види да ли ће то бити потпуно истискивање руског капитала или да он остане у мери да не може више да сам оформи органе управљања, да једноставно не може да доноси битне одлуке.
Да ли ће Американци терати до краја
Одговарајући на питање шта је изгледније, каже да му се чини да ће Американци терати до краја.
"То је као у теорији игара где возач коме други возач иде му у сусрет, чупа волан, баца га и показује да ће он ићи право, да овај мора да се склони. Тако да за сада је тај правац. Да ли ће се склонити обојица или ће доћи до неког судара где би трпели једино грађани и привреда, где би нам било отежано пословање, послали би једну лошу поруку у свет да смо земља која не може да уреди положај једне од својих најважнијих компанија, али надамо се да то иде у правцу неке стабилизације уз велике проблеме који постоје“, објаснио је на примеру.
Са друге стране, Петровић Стојановић не верује у сценарио да ће Американци "терати до краја“ да се истисне руски капитал.
"Апсолутно не верујем, мислим да прво геополитички то Русија себи не би дозволила, јер што се тиче самог бизниса, то је за њих кап у мору. Пословно, НИС њима је ништа у приходима, али геополитички је врло важно. И кад су куповали НИС, дошли су из тих разлога, не зато што би зарадили не знам какве паре. Ми смо на губитку, дакле, одласком НИС-а, буџет је на губитку, а тешко да ће Русија заиста геополитички одавде да оде“, истакла је уредница у "Политици“.
Они имају тај луксуз да могу да сачекају да прође све и да онда наставе даље да функционишу, али ми немамо тај луксуз, додаје она.
Сналажење у ходу
"Морамо да се сналазимо у ходу, јер НИС покрива 70 одсто тржишта, јер пуни буџет са 10 одсто, ми немамо тај луксуз да то трпимо. Хајде да верујемо у све те залихе да би некако прегурали, али ако заиста санкције буду уведене, односно буду почеле да се примењују и то потраје, биће проблема“, рекла је Петровић Стојановић.
Одговарајући на питање да ли овај потез Руса треба повезати са недавним пребацивањем Гаспромовог удела у НИС-у од 11,3 одсто ћерки фирми Интелиџенсу, Рабреновић каже да је то био слаб сигнал да Руси једноставно раде то попуштање, али постепено, траже неки баланс.
Према његовим речима, отвара се питање у ком правцу ће ићи и докле ће се ићи.
Без борбе на тржишту, истискивање руских предузећа
Рабреновић је рекао да Американци немају никакву последицу од овакве политике. "Рекао бих да је то континуитет Бајденове одлазеће администрације који је врло радо прихватила Трампова администрација", наводи он.
"И Америка хоће да продаје више гаса, више нафте и то може лакше да учини не борбом на тржишту, под неким условима конкуренције, него администрација врши притисак, истиснули су бројна руска предузећа из Европске уније и то је тај један правац“, каже Рабреновић.
"Дипломатским напорима смо успели да учинимо одлагања, али остаје питање какав ће бити имиџ Русије и њене управе у ситуацији да Американци опстану у санкционом притиску, а да Руси кажу - баш нас брига за српски народ, баш нас брига за српску привреду, али ми хоћемо по сваку цену да останемо тамо, макар то била гомила гвожђурије која не може више да врши платни промет, не може више ништа да ради", указује Рабреновић.
Рационална руска одлука
Ако се примене санкције до краја, овде ниједна банка не би смела да врши платни промет и онда је незамисливо даље пословање НИС-а, додаје гост Јутарњег програма.
"Мени се чини да ће Руси ипак донети рационалну одлуку, зашто не опстају у том притиску у Румунији, зашто не опстају у Бугарској, него су дали оглас да продају 22 пумпе у Бугарској. И то је само један од примера. Тако да, мислим да једна је ствар та политичка реторика, запаљива и тако даље, а друга је ствар какви ће се договори наћи. Али то су две велике земље, Русија и Америка. Оне ће можда направити неки дил да се овде неки уступак учини, а негде другде да се попусти Русима и тако даље“, каже он.
Истиче да они нису два равноправна партнера. "Америка је увела санкције Русији. Није увела Русија санкције Америци. Окружени смо земљама Европске уније, НАТО пакта и то показује да тај запад жели можда да уреди питање овде", каже Рабреновић, указујући да ће се видети да ли ће се направити неки компромис.
Шта можемо да урадимо
Јасна Петровић Стојановић подвлачи да смо ми колатерална штета од почетка.
"Ако Русија уради нешто, урадиће то, пре свега због државе Србије. Да нама направи уступак, зато што је ситуација заиста тешка. Опет понављам, због санкција које нисмо увели. Шта нам је чинити? Па снабдеваћемо се од других нафтних компанија које постоје на тржишту“, рекла је она.
Одговарајући на питање шта би то значило за цене, наводи да не мора да значи да ће цене одмах скочити.
"Све зависи по којој ће се цени набављати та нафта. Ако ће то бити америчка нафта, то неће бити нафта из Тексаса. То ће бити нафта која је купљена од неких трејдера на неком мору која ће бити доведена до Јанафа и касније до рафинерије. Значи, сад све зависи од трошкова транспорта. Ми имамо уредбу која је тренутно на снази и држава тако и одређује цене горива. Не могу да кажем са сигурношћу да би дошло до поскупљења горива. Све зависи од милион других фактора“, закључила је Петровић Стојановић.
Коментари