Ратни сукоби променили светску гасно-нафтну мапу, каква је позиција Србије пред грејну сезону

Цене нафте четврти месец благо осцилирају између 66 и 68 долара за барел, али цена гаса већ лагано расте.

Професор Факултета за безбедност и стручњак за енергетску безбедност Петар Станојевић каже да постоје такозвани фундаментални фактори који утичу на цене - спекулативни.

"Ако говоримо о фундаменталним, неки су се усталили, понуда и тражња су мање-више константне, односно понуда задовољава тражњу. Што се тиче курса долара, такође релативно стабилан. Међутим, дошло је до неких позитивних помака, на пример, глобално финансирање нафте и гаса поново се отворило због разних Трумпових мера на смањењу подршке зеленој енергетици“, навео је Станојевић.

Додаје да је важан фактор геополитика која увек утиче и увек поремети планове, па тако имате "мало-мало неке ударе", на Блиском истоку, задњи је био у Катару који је такође мало пореметио тржиште.

"Било како било, цене вероватно неће ићи испод 60 долара за барел, зато што је у руском буџету написано да толико треба да буде цена нафте, толика је вредност која треба америчким произвођачима нафте да би били профитабилни“, појашњава Станојевић.

 Шта је са гасом

Станојевић каже да гас лагано иде на горе зато што се очекује зимска сезона, грејна сезона долази, биће већа потражња него што је било раније.

"Отклизала је цена неких 0,9 одсто, сад је 350 евра за 1.000 кубних метара. Она није ни највиша ни најнижа која се памти. Пред грејну сезону мало расте, сад се завршава сезона пуњења складишта, очекује се да падне температура и порасте потражња“, рекао је Станојевић.

 О новом гасном аранжману са Гаспромом

Одговарајући на питање шта је најважније да обезбедимо дугорочним споразумом о гасу са Гаспромом, Станојевић каже да су најважније количине.

"Оне су око 8 до 9 милиона кубних метара на дан, негде око три милијарде кубних метара, да буде довољно гаса да се задовољи потреба на српском тржишту“, подвукао је он.

Према његовим речима, следећи фактор је цена за тај гас.

"До сада је у основи била нафтна формула уз неке додатке, што је омогућавало Србији да ипак има једну од најбољих цена у Европи. И трећа ствар је да ли можемо да добијемо могућност такозваних осцилација - ако вам једног дана треба 10 милиона кубика уместо 8, да то добијете без икаквих проблема“, објаснио је Станојевић.

Мађарска и споразум са "Шелом"

Из Мађарске која такође зависи од руског гаса и има дугорочан уговор са Гаспромом, потврдили су да су потписали важан уговор за гас са западним партнером.

"Јутрос је Ројтерс објавио да је то Шел, да ће Шел снабдевати Мађарску са неких 250 милиона кубних метара гаса, то је ЛНГ, значи утечњени природни гас. Правац снабдевања ће бити од Омишља, од ЛНГ терминала на Крку, па цевоводом кроз Хрватску, даље за Мађарску. Да ли Мађари тиме покушавају да рашире свој портфолио снабдевача или желе да напуне своја складишта или су нашли неког купца, то је доста тешко да кажемо, али дефинитивно да је Мађарска решила да купи одређене количине", каже Станојевић.

Мађарска је јако добро повезана са свим околним земљама, са Аустријом, и са Словачком, и са Румунијом, и са нама. "Тако да Мађарска из разноразних праваца може да се снабде. Иначе, то је огромно тржиште од 8 милијарди кубних метара гаса годишње", додаје стручњак за енергетску безбедност. 

"Турски ток" добија за значају

Од затварања украјинског гасовода, "Турски ток" добија на значају за транспорт руског гаса, али такође и јужни гасни коридор, кога чине ТАП и ТАНАП.

Одговарајући на питање могу ли та два правца и те две руте да нам надоместе оно што је некад стизало "Северним током" или да повећају количине, Станојевић напомиње да могу да повећају количине, али не могу да надоместе "Северни ток".

"Северни ток има неких 45 милијарди кубних метара капацитета, а ви данас имате у Турском, односно Балканском току, неких 12 и са подизањем притиска 14 милијарди кубних метара годишње, а из ТАП-а и ТАНАП-а се може добити неких 12 милијарди кубних метара гаса. Из ТАП-а и ТАНАП-а можда бисте могли мало више да се добије, али једноставно Азербејџан не може да произведе више“, подвукао је Станојевић.

Главни снабдевачи Европе

Станојевић је рекао да је главни снабдевачи Европе Норвешка, која са 30-35 процената снабдева Европу, а САД са 25-30 процената тренутно учествује на тржишту.

Сматра да ће улога Сједињених Америчких Држава порасти засигурно. "Сећате се да је потписан споразум, односно неки меморандум са САД по којем Европа треба да купи 750 милијарди долара разних енергената од САД у наредне три године. То би значило да отприлике купе све што САД могу да продају, а неки кажу да би то довело Америку у позицију да рецимо снабдева 55 процената европско тржиштр гаса. Значи, уместо Русије сада ћемо имати једног другог, нећу да кажем монополисту, али доминантног играча на тржишту Европе, то ће бити САД. Иначе, потписују се дугорочни споразуми са америчким компанијама и то на 10, 15, 20 година“, објаснио је гост Дневника.

Турска и Сирија граде нови гасовод

Рат и геополитички изазови нису зауставили инвестиције у градњу нових гасовода, нафтовода. Турска и Сирија граде нови гасовод. Русија и Кина већ су најавиле да ће градити "Снагу Сибира два“.

"Прво Сирија је један мањи гасовод који треба да снабде једну гасну електрану у Алепу. Значи, тај гасовод је направљен и отворен, он треба да азербејџанским гасом снабде једну електрану у Сирији, што у принципу би могло да се тумачи само као једноставно подршка новој сиријској влади да стабилизује ситуацију у Сирији", навео је Станојевић. 

Пошто сиријска влада не може доћи до својих гасних налазишта које се налазе на истоку земље под контролом су Курда. А што се тиче Русије, то је очито да постоји оријентација да се нађу нова тржишта, пошто у западној Европи постоје јако пуно проблема, геополитичких и других, да се нађе ново тржиште, а ново тржиште је очито Кина, појашњава Станојевић.

Каже да је споразум постигнут да се повећа капацитет постојећег гасовода "Снага Сибира 1" са 38 на 44 милијарде кубних метара, гради се и такозвани далекоисточни гасовод који има 12 милијарди кубних метара, он је већ у изградњи и овај "Снага Сибира 2“ треба да обезбеди неких 50 милијарди кубних метара обезбеди за Кину.

Ко доминира, ко профитира, а ко губи

Станојевић је рекао да доминирају велики играчи, односно они који много производе и могу да извезу. У овом случају највише профитирају Сједињене Државе које успевају да добијају врло повољне уговоре.

"Први од њих је са Европском унијом, али такви постоје и са Јапаном и са Јужном Корејом. Друго су наравно ови већ традиционални произвођачи типа Саудијска Арабија итд. који имају већ своју позицију на тржишту, а губе они који морају да купе", истиче Станојевић.

Према његовим речима, у овом случају Европа највише препрека ставља испред себе у снабдевању док се рецимо, Кина бори да изађе на нека друга тржишта, да добије нека снабдевања из неких других праваца. 

Европски суд одбио је тужбу Аустрије да гасу и нуклеарној енергији скине етикету зеленог енергента. Подсетимо, Брисел је прогласио те енергенте зеленим транзиционим горивом и одрживим инвестицијама још 2022. године, чему се противила Аустрија.