Путниковић: Продужетак лиценце Лукоилу доказ да су Американци вољни да учине неке уступке

Србија неће имати проблема с гасом барем до лета. Ускоро ћемо са Русијом потписати нови краткорочни уговор о снабдевању. Јелица Путниковић каже да ова вест не значи да нећемо имати нови аранжман на лето, као и да верује да ће се у међувремену преговарати о неком дугорочном аранжману.

“Оно што је добро, то значи да нећемо зависити од тога да морамо да увозимо ванредне количине гаса, оно што не можемо да извучемо из гасних складишта. И чули смо да је повољнија цена, што значи да неће доћи до поскупљења, јер смо већ видели неке коментаре, ако не буде новог аранжмана са Гаспромом да ће то значити скупљи гас”, навела је Путниковићева.

На питање како тумачи то што смо добили краткорочни уговор, Путниковићева верује да је то геополитичка прича.

“Чули смо са руске стране да то нема никакве везе са НИС-ом, али нам нису рекли зашто нису Србији понудили дугорочни уговор, тим пре што ми нисмо увели те санкцијама. Очигледно постоје неки њихови разлози зашто они то нису радили, поготово што имамо ситуацију да је Гаспром, који је сувласник у подземном складишту гаса у Банатском двору, отпочео повећање капацитета заједно са својим партнером из Србије. Значи, они не планирају да оду из Србије”, истиче Путниковићева.

Каже да су они такође сувласници и на гасоводу Балкански ток или Турски ток који од Бугарске иде до мађарске границе.

Ипак, поручује да није згодно спекулисати зашто је одлука била таква.

“Чујемо разноразне коментаре и мислим да они само плаше људе. То нам заиста није потребно, имамо превише проблема и без тога”, додаје Путниковићева.

Говорећи о томе како таква ситуација са гасом утиче на позицију Србије у вези са НИС-ом, Путниковићева каже да то не треба повезивати.

“Овде се преговара Гаспромњефтом и мислим да је држава Русија укључена у те преговоре, као што је и код нас што се тиче НИС-а укључена држава. На релацији Вашингтон–Москва сигурно се преговара не само о Гаспромњефту, већ и о Росњефту и Лукоилу”, каже Путниковићева.

Шта Лукоилова лиценца значи за Србију

Указује да је добра ствар је што су САД продужиле оперативну лиценцу Лукоилу до 29. априла идуће године.

“Мислим да то указује на то да су Американци спремни да попусте мало руским компанијама и то вероватно има утицаја због Трамповог мировног плана за рат у Украјини. Имао је једну од тачака да постепено дође до обустављања санкција против руских енергетских компанија. Не кажем да је ово сада производ тога, али очигледно постоји са америчке стране добра воља да се учине неки уступци”, додаје Путниковићева.

Када је реч о томе колико је Србији олакшана ситуација сада када је Лукоил добио оперативну лиценцу до априла, Путниковићева истиче да ће Лукоилове пумпе наставити да раде у Србији, али и да ће Лукоил моћи да увози гориво.

“Видимо шта ће бити са Лукоиловом рафинеријом у Бугарској, јер се Лукоил буни зато што је Бугарска држава кренула да ради неку врсту национализације, али у суштини Лукоил је компанија која сигурно може да обезбеди допремање нафтних деривата у Србију и то ће помоћи. Да су остале санкције против Лукоила, онда би било питање шта држава сама организује, шта организују МОЛ, ОМВ и Хеленик Петрол. Овде сад имамо још једног играча који може помоћи”, поручује Путниковићева.

Поред тога, додаје, Лукоил има 112 бензинских пумпи по целој Србији, као и да би отежало ситуацију да и су и те пумпе морале да престану са радом.

“То би значило да људи који немају у близини ОМВ, МОЛ, Хеленик Петрол или неку приватну да морају да иду и можда 20-30 километара до неке прве бензинске станице да наточе гориво. И то је један велики проблем, јер је НИС једини који је задржао бензинске пумпе по селима. И ви ћете сад имати ситуацију да ће неки сељак морати, пошто не може трактором на ауто-пут, да у ауто ако га има ставља канистере и да иде по гориво негде на ауто-пут да купи дизел за свој трактор”, додаје Путниковићева.

Србији недостаје цистерни, хоће ли изнајмљивање повећати цене деривата

Србија је приморана да увози гориво. Председник Вучић је рекао да нам за то недостаје 145 цистерни како бисмо увезено гориво могли да равномерно распоредимо.

“Цистерне свакако могу да се изнајме негде у окружењу, можда не можемо да их купимо тако брзо, можда их нема на тржишту, али претпостављам да ће то само утицати на трошак у коначној набавци горива које се допрема из иностранства”, додаје Путниковићева.

На питање колико ће се то одразити на цене деривата, Путниковићева каже да ћемо видети, јер још није дошло до поскупљена будући да се троше залихе и да се гориво набавља.

“Верујем да ће то на крају бити прорачунато колики је трошак допремања тог горива и да се онима који раде на снабдевању тржишта у ванредним условима одреди да имају одређену зараду. Нико не ради за џабе, али у принципу је то можда начин да се размисли и о томе не да држава има сад неке своје цистерне, али да се направи неки систем како да се у ванредним условима функционише, можда може из неке од суседних земаља да се позајме цистерне”, објашњава Путниковићева.

ЕУ потпуно забрањује увоз руског гаса, треба ли Србија да брине

Док Србија решава своју ситуацију са гасом, Европска унија се спрема да у неколико етапа потпуно забрани увоз руског гаса. Дописник РТС-а из Брисела каже да тај договор, који је постигнут између земаља чланица и Европског парламента, треба само да буде формализован, као и да подразумева прецизни календар постепеног, али потпуног обустављања увоза руског гаса до новембра 2027. године.

“Међутим, неке земље су и пре ове одлуке драстично смањиле увоз руског гаса и са 45 одсто он је спао сада на неких 12 одсто”, додаје Гајић.

Ипак, додаје, да статистике показују да је заправо увоз течног гаса порастао у овој години у односу на претходну и да и даље постоје земље које увозе пре свега течни гас.

“Знамо да се на гас из Русије ослањају Словачка и Мађарска, али увозе га и Француска и Белгија која је највећи увозник руског гаса. Између осталог зато што су луке у Белгији на Северном мору оспособљене за увоз течног гаса и преко тих лука се увози и у друге земље. Међутим, Белгија каже да је спремна да поштује овај календар и да у практично следећих годину дана обустави увоз течног руског гаса до 1. јануара 2027”, наводи Гајић.

Напомиње да се та одлука не односи на транзит гаса кроз земље чланице ЕУ.

“То значи да би земље као што је Србија или Босна и Херцеговина, да они могу да рачунају на транзит. Додуше, говори се о неким додатним мерама надзора које би требало у том случају применити, како би било сигурно да тај гас иде земљама изван Европске уније, које не морају да поштују ову одлуку, а не на неку другу дестинацију. Дакле, уверавања из Европске уније су да се та одлука не односи на транзит и не односи на Србију и друге земље које су у сличној ситуацији”, објашњава Гајић.

Ипак, напомиње да је ово одлука ЕУ са којом у неком средњем или дужем року треба да се усклађују и земље кандидати.

“Дакле, Србија као земља кандидат, ако оваква законска европска регулатива остане на снази, имаће обавезу да се усклади са обавезом обустављања увоза руског гаса”, поручује Гајић.

Путниковићева наводи да је реч о уредби ЕУ коју већ нису подржале Словачка и Мађарска.

“Они неће да одустану од руског гаса, јер им је он најјефтинији и кажу да би то угрозило њихову привреду. Тако да ћемо видети како ће се заправо земље чланице односити. Ова уредба треба још да буде усвојена. Ово је предлог уредбе који је доста стриктан по питању тих датума, али је Брисел одустао од доношења оваквог закона баш зато што су неке чланице најавиле да неће бити усвојен од њихове стране”, додаје Путниковићева.

На питање које су алтернативе Србији, Путниковићева каже да се повећа капацитет из Азербејџана, ако то буде могуће, јер многе земље сада хоће да купују од њих.

“Што се тиче Александруполиса, тамо је сада ремонт у питању, али за ове две године ће се завршити овај гасовод кроз Северну Македонију и кроз Грчку, да можемо да добијемо и тим правцем. Треба да се изгради гасовод ка Румунији и оно што је добро, ми имамо поред Балканског тока још један улаз из Мађарске, којим смо некад добијали гас који је стизао преко Украјине и ми тим правцем можемо да добијемо гас из било које земље где стигне као течни гас и онда можемо да га купујемо. Наравно, биће скупље, али то је већ друга прича”, закључује Путниковићева.