Јефтиног поврћа више нема, јер га је све теже произвести

Породица Богољуба Витомирова се пољопривредном бави више од три деценије. Од 2015. производе лубенице, диње и паприку, а да би све могли да одраде квалитетно, ове године су одлучили да смање површине под поврћем. На почетку је, објашњава наш саговорник, најважније одабрати квалитетно семе, јер ако се ту погреши производња је од старта осуђена на пропаст.

Међутим, након стављања семена у земљу, изазови тек почињу. Ове године велике проблеме и штете нанеле су им вране. Против њих је тешко борити се, јер су, како каже, веома интелигентне животиње и врло брзо се навикну на различите звуке, змајеве и остала средства за растеривање.

"Вране су поразбијале први род лубеница и избушила су сва црева за наводњавање на паприци. Кад вране пробију лубеницу, она више није за употребу, па смо прве лубенице које су требале да нам донесу зараду бацили. Пет тона овог поврћа отишло је у неповрат. Црева смо покушали да покрпимо, али то није имало смисла, тако да смо морали да купимо нових 24 километара црева", објашњава Богољуб Витомиров, пољопривредник из Томашевца.

Поврће је све теже заштитити од инсеката

Овогодишњу производњу прати и најезда инсеката.

"Зиме су све блаже, инсекти преживљавају и само се размножавају. Хемија је изузетно скупа, а ми смо приморани да прскамо много пута. Када испрскамо мирни смо само два, три до пет дана. Много је ефикасних препарата повучено из употребе, а адекватне замене нема. Обично се сада користе контактни инсектициди, то убија смо инсекте који су присутни, док са стране долазе нови", наводи.

Недостатак падавина покушавају да надоместе заливањем, али наводњавање није довољно да би се производња очувала.

"Паприка је због високих температура одбацивала цвет, тако да ће род бити смањен. Трипса има пуно, он утиче на квалитет плодова, па не можемо да се надамо да ће бити пуно прве класе. А она нас и извлачи, ако ње нема, нема зараде", каже Витомиров и додаје да је посебан проблем што је његова производња у подручју у којем често дувају јаки ветрови.

"Када крене да дува, то изломи паприку, лубеницу. Са појавом сунца крећу болести, а за паприку је најпогубнија бактериоза. Ту нема спаса, јер болест можемо само колико толико да држимо под конторлом, излечења нема", додаје.

Повртарство захтева велика улагања, а зарада је неизвесна

Сваке године, каже, у производњу улазе са великом неизвесношћу и док не продају и последњи производ не могу да знају да ли су и колико зарадили. У овој породици све више размишљају да нешто мењају. Да ли ће то бити промена сетвене структуре или потпуни излазак из повртарства, још не знају.

"Код нас ради нас петоро из куће, то је пет плата. Да радимо негде у фирми, где је плата, рецимо 80.000, то је за годину дана зарада од око пет милиона. Да ли ми можемо пет милиона да направимо тако што радимо ово што радимо, нешто баш и не видим", каже Витомиров.

Не треба очекивати да ће храна да појефтини

И на имању Атиле Патаиа поврће се гаји више од две деценије. У последње време све је теже очувати производњу першуна, паштнака, шаргарепе и цвекле.

"Прошле године смо морали да заливамо три месеца у две смене. То су јако велики трошкови, а цене наших производа су остале непромењене. Када су овако велике врућине, биљке само одржавамо у животу, напретка нема. Прошле године почеле су да се развијају тек у септембру, када је захладнело. Тежимо да повећамо површине под заливним системима, јер је производња, чак и ратарских култура, сада незамислива без наводњавања", објашњава Атила Патаи, пољопривредник из Новог Итебеја.

Од производње поврћа не могу тако лако да одустану, али промене у раду су, објашњава, неминовне.

"Промене култура у повртарству за сада нема, јер смо за те артикле везани уговорима са трговинским ланцима са којима радимо. У ратарству смо већ ове године убацили мак у производњу, као и сточни сирак који боље подноси сушу. Видећемо како ћемо проћи. У сваком случају, кукуруз полако избацујемо. Због климатских промена храну је из године у годину све теже призвести", наводи и додаје да су то разлози због којих су воће и поврће скупи.

"Ако се овако настави, по мени, јефтине хране више нема или ћемо ми, као произвођачи, пропасти. У оваквим условима инвестиције су само сан, јер зараде нема", каже Патаи.

У Средњем Банату расту површине под поврћем

Упркос бројним проблемима са којима се повртарство суочава, последњих година се производња поврћа у Средњем Банату повећава. Пољопривредници који имају парцеле близу водотокова, са ратарства прелазе на узгој поврћа на отровореном. Стручњаци кажу да је гајење повртарских усева далеко захтевније од ратарских.

"Наводњавање мора бити интензивно, а у условима када имамо дуге периоде са високим температурама често долази до исушивања или опадања нивоа природних извора воде у каналима или бунарима. У условима честог наводњавања постоји опасност од појаве болести и високих испарења, па режим исхране усева мора бити прилагођен овим проблемима, јер је честа блокада микро и макроелеманата", каже Снежана Парађеновић из ПИС РЦ Зрењанин.

На овом подручју највише су заступљени паприка, црни и бели лук, карфиол, броколи, купус, кељ, кромпир, празилук, шаргарепа, целер, цвекла, парадајз, лубенице, патлиџан...

"Ова врста производње, пре свега, захтева тачну дијагностику проблема, континирано праћење здравственог стања, добро познавање билогије патогена, циклусе развоја штеточина, услове који доприносе појави симптома, а најважнија је санација и решавање ових проблема у циљу производње квалитених усева", објашњава и додаје да је све теже утврдити праве узроке болести биљака.

"Инсекти све чешће имају велики број генерација, ситни су и имају скривени начин живота. Преносиоци су вирусних обољења, а детекција присутности насталих штета је често нејасна. Такви исекти су трипси, ваши, цикаде и све чешће гриње. Такође, због високих температура све је више присутна и појава смотавца и совица, чије ларве праве озбиљне проблеме", наводи.

У производњи хране, посебно у повртарству, битно је изабрати праве препарате за заштиту.

"Веома је важна примена пестицида који су регистровани и имају кратку каренцу. Дужина вегетације повртарских производа ограничена и често се конзумирају у свежем стању, износе се на пијацу или продају у маркетима, те је неопходна анализа остатака пестицида у циљу заштите потрошача", каже Парађеновић.

Истиче да су произвођачи поврћа у Средњем Банату врло одговорини и да сарађују са пољопривредном инспекцијом. О примени препарата води се тачна евиденција, што је битно како због самих произвођача, тако и због пласмана на тржиште.