Енергетска криза у Европи – залихе гаса се празне, цене расту, Србија има проблем због НИС-а

Жељко Марковић из Савеза енергетичара сматра да је Европа и даље зависна од руског гаса, о чему, како наводи, сведочи и одлука Европске уније да у нови пакет санкција Москви не укључи природни течни гас.

"Увоз је смањен у односу на нека ранија времена и износи око 10 одсто, али поједине земље у Европи просто немају другу могућност и морају да се ослоне на руски гас. Зато се и не уводе санкције на то", каже Марковић.

Наводи да се европска складишта гаса ове зиме празне брже од планиране динамике због ниских температура.

"Складишта и залихе су на неких 44 одсто попуњености. На нивоу Европе, поједине земље имају сасвим добре резерве, и до 67 одсто, док друге, попут Француске и Немачке, имају ниске резерве гаса у својим складиштима", напомиње саговорник.

Истиче да се очекује даље пражњење складишта.

"Неће бити забележени историјски минимуми, који су за ово доба године износили око 33 одсто, што је доста ниже од тренутних 42 одсто попуњености. Од априла ће почети пуњење складишта и те резерве ће полако кренути да расту. Не очекујемо да ће бити угрожено снабдевање гаса до краја ове сезоне", наводи Марковић.

Пражњење складишта и виша цена гаса

Истовремено расте цена гаса. На рекордном је нивоу у последње две године, а Марковић тврди да је пражњење резерви делом формирало и високу цену гаса.

"Навише цена је сада на око 50 евра по мегават сату. Током летње сезоне, цена је била око 38 евра, а дугорочно очекујумо повратак на ту цену, или до 40 евра. Тренутна цена расте, и даље ће, док год је хладан талас. Од лета се очекују ниже цене", објашњава Марковић.

Напомиње као важно и то што чланице ЕУ имају обавезу да одмах по крају грејне сезоне отпочну са пуњењем складишта гаса.

"Имају обавезу да попуне до 90 одсто капацитета до краја септембра. Међутим, Немачка је већ тражила да се процес одложи до новембра", указује саговорник из Савеза енергетичара.

Домино ефекат – скупљи гас за високе цене струје

Поводом раста цена нафте и електричне енергије, саговорник напомиње да су оне често проузроковане и ценама гаса, поготово у случају накнада за струју.

"Електране користе гас да би задовољиле тражњу за струјом. Чим вам расте цена гаса, расте вам и цена струје. Цене су сада од 170 до 180 евра по мегават-сату, али су дугорочна очекивања да би она требало да падне на неких стотинак евра по мегават-сату", наводи Марковић.

Каже и да статистика показује како потрошња струје расте на глобалном нивоу за око четири процената и да ће тако бити све до 2027. године.

"Том расту највише је допринео раст потрошње електричне енергије у Кини, Индији и у остатку Азије. Он је на око осам одсто, а у Америци и Европи је на два процента. Разлог, рецимо, у Европи је и тај што је ту струја најскупља", сумира саговорник. 

Последице америчких санкција НИС-у

На питање да прокоментарише последице америчких санкција Нафтној индустрији Србије и најављени почетак њихове примене 27. фебруара, Марковић наглашава да су позиције и даље исте.

"Држава нема снаге да изврши национализацију. НИС, са друге стране – то јест, руска страна – не жели да прода свој део, тако да смо у пат позицији. Надамо се да ће захтев за одлагањем примене прихватити до 27. фебруара. Ако тога не буде, долази до блокаде НИС-ових рачуна, а тиме и отежано пословање компаније, које се онда пресликава и на друге гране привреде", закључује Жељко Марковић из Савеза енергетичара у разговору за РТС.