Америчке санкције и НИС - професор Лукић објашњава како ће изгледати нафтни и новчани токови

Приоритет државе је сигурност снабдевања нафтом дериватима па се на дневном нивоу прати: пословање НИС-а, ситуација на тржишту и кретање цена, поручује министарка Дубравка Ђедовић Хандановић.

Генерални секретар "Удружења нафтних компанија Србије" Томислав Мићовић, каже да су сада подмирене потребе домаћег тржишта а да се ради на повећању резерви и увозних и складишних капацитета у случају евентуалних поремећаја на тржишту.

Ако не буде одлагања, санкције Сједињених Америчких Држава НИС-у ступају на снагу 27. фебруара. И док се чека одлука америчке администрације компанија због руског власништва, неке последице већ постоје.

Последице и саме најаве америчких санкција НИС-у су видљиве. НИС-ове апликације не могу да се скину са Гугл и Апл продавница. Неки купци увеле продаје и већ отказују сарадњу са НИС-ом. 

Професор Економског факултета Велимир Лукић рекао је да је обим економских последица санкција према НИС-у јако велики.

"Можемо да покажемо како изгледа НИС у бројкама. НИС остварује око 3,3 милијарде евра прихода годишње. НИС остварује 375 милиона нето добитка. НИС остварује, односно уплаћује у буџет Републике Србије око две милијарде евра, што је негде око 12 одсто укупног буџета. Када погледате удео НИС-а као компаније, укупном БДП-у он износи негде око 4,5 одсто. То су крупне бројке", навео је Лукић.

Према његовим речима, уколико се ове санкције спроведу, евидентно је да ће потреси у свим димензијама наше привреде да буду изузетно изражени, односно ово је крупан проблем за нашу земљу, за који се мора наћи решење.

Два спорна тока

НИС је данас унапред већ обавестио своје запослене и исплаћује и фебруарску плату у страху да ће банке већ 28. обуставити сарадњу са компанијом. 

Лукић наводи да су два тока спорна - један је физички ток, а то је како ће сировине улазити у земљу, а други је новчани ток, односно, како ће путеви новца да се крећу кроз земљу.

"Можемо правити разлику између међународног и домаћег платног промета. Међународни платни промет подразумева сва међународна плаћања према страним субјектима. Унутрашњи платни промет, измиривање обавеза према домаћим повериоцима и домаћим партнерима и сарадницима", истакао је професор Економског факултета. 

Објаснио је да ће Народна банка Србије наставити да вероватно буде на услузи и на располагању НИС-у.

"Међутим, када се ради о међународним плаћањима, долазимо у ситуацију у којој су дошле неке руске банке. Сваки вид измирења обавеза према било којој компанији биће јако тешко реализовати. Наше домаће банке, када су у питању међународна плаћања, функционишу тако да, пошто немају своје зависне банке у другим земљама, користе услуге кореспондентских банака. Највеће кореспондентске банке нашим банкама јесу америчке банке. Те америчке банке ће доследно да се придржавају својих принципа. И ту је највећи проблем", рекао је Лукић.

Последице и на регион

НИС није само повезан са нашом земљом, већ је озбиљан играч и у региону. 

Професор Лукић истакао је да је НИС врло важан у више земаља у југоисточној Европи, присутан је у Румунији, Бугарској, БиХ. Највеће тржиште у смислу удела јесте, како каже, у БиХ, где покрива нешто више од 10 одсто тржишта нафте.

Из владине радне групе која је формирана за решавање проблема ових америчких санкција, НИС-у, потврдили су да разматрају неколико сценарија. 

Професор Лукић објашњава да имате унилатералне, имате билатералне, имате мултилатералне опције.

"Унилатерална опција би била када би се држава Србије одлучила на једнократне потезе који подразумевају, замрзавање власничких права од стране компанија. Друга врста унилатералне одлуке јесте да дође до суспендовања власничких права, где ви ефективно преузимате контролу над компанијом, а не они који су формално власници, односно већински акционари. Постоји такође једна унилатерална одлука која подразумева национализацију. Национализација може да значи да компанија у потпуности прелази у државно власништво", рекао је Лукић.

Билатерална решења су, како је навео, она која могу да се одвијају на релацији између Републике Србије и Републике Русије. Док су Мултилатерална решења она која тангирају не само НИС, Републику Србију и Русију него и она која подразумевају и неке америчке компаније које су можда заинтересоване за улагање у Србију, неке треће компаније које су заинтересоване да уђу у власништво НИС-а.

И ЈАНАФ чека одлуку америчке администрације

Одлуку америчке администрације чека и хрватски ЈАНАФ, који је такође тражио одлагање како би НИС испоручио уговорене количине нафтоводом до краја 2026. 

"Могло би да се тражи да се спроведе реализација до краја свих закључених споразума. Ми смо са ЈАНАФ-ом закључили уговор од 2024. до 2026. године. Треба кроз ЈАНАФ да прође негде око 10 милиона тона нафте. ЈАНАФ снабдева наш НИС са неких 80-90 одсто у рафинерији. Ако би америчка администрација, то прихватио значило би да смо  безбрижни наредних још годину и нешто. Нисам сигуран да ће Американци баш да одобре тако нешто", каже Лукић.

Говорећи о ценама, каже да с једне стране, ако гледате цену нафте, она расте, али да је Трампова администрација наговестила да се не слаже са толико високом ценом нафте, а расте и цена гаса.

"И цена злата у неизвесним околностима увек скаче. Злато се увек третира као сигурно уточиште. Злато је међународно прихваћено. Ако имате злато, оно ће бити конвертибилно. Било где да се налазите на планети, моћи ћете да га продате. Између осталог, кад се ради о санкцијама, имате проблем с плаћањима, ако имате злато, увек можете да га искористите за плаћање", закључио је професор Лукић.