Бугарска и Румунија у "Шенгену" – шта то значи за Србију
Бојан Станић из сектора за стратешке анализе Привредне коморе истиче за РТС да улазак Румуније и Бугарске у Шенгенску зону на Србију не утиче генерално у економском смислу колико у безбеднoсном. Наводи да се за грађане не мења ништа уколико путују у те државе.
Бугарска и Румунија су чланице Европске уније још од 2007. године, а на потпуни улазак у Шенгенску зону чекале су све до сада. Бојан Станић указује да су те две државе ушле у ЕУ преко реда.
"Имајући у виду геополитичку позицију коју су имале када је долазило до тих првих тензија након хладног рата између Запада и Русије и због те позиције на обали Црног мора, једноставно оне су ушле мимо испуњавања одређених критеријума који су неопходни, на пример, за Хрватску. Ушла је шест година после. Али опет, Хрватска је ушла у 'Шенген' пре Бугарске и Румуније", истиче Станић.
Напомиње да је Хрватска ушла и у еврозону, да има валуту евро, као и да Бугарска и Румунија такође желе да у њу уђу, али се поставља питање када ће бити.
Да ли се мењају правила за улазак у Бугарску и Румунију
Када се је реч о држављанима Србије, која има безвизни режим са Европском унијом, ту се ништа не мења у погледу путовања у те државе.
Међутим, наводи Станић, поставља се питање да ли ће у једном моменту, иако је географски повољније да се иде из централне Европе према, условно речено, Турској и Блиском истоку, да се иде преко Србије, коридора 10.
"Поставља се питање да ли ће у смислу лакших граничних процедура једноставно моћи да се иде брже преко Бугарске и Румуније и самим тим да се смањи тај транзит кроз Србију. То у одређеном тренутку може да се деси теоретски, али чињеница је да и Србија напредује ка Европској унији, не мора нужно да постане чланица, али дефинитивно се ради на приближавању Западног Балкана кроз ту унутрашњу регионалну интеграцију која би могла постати део заједничког тржишта у Европској унијом слично као што је и ЕФТА", сматра Станић.
Зашто је за Србију значајнија Румунија
Указује да је за Србију много значајнија Румунија него Бугарска зато што се доста наших пољопривредних производа преко Румуније пласира даље у свет. Њихова позната лука на обали Црног мора и на Дунаву, Констанца, значајно је чвориште за транспорт пољопривредних производа.
То се, истиче, односи пре свега на кукуруз, пшеницу, производе примарне пољопривреде.
"Европска унија некако постаје чвршћа и ми сада потпуно, да кажемо, унутрашњем тржишту Европске уније и тако постајемо још више зависни од односа с њима. Не само када је у питању трговина са чланицама Европске уније, него и када желимо да нешто транспортујемо у ваневропске земље, имајући у виду да се мора транспортовати преко територије Европске уније која има јединствену контролу", објашњава Станић.
На питање да ли Србија може економски да профитира због овог ширења Шенгенске зоне у комшилуку, Станић оцењује да се генерално то Србију толико не тиче у економском колико у безбедносном смислу.
"Имајући у виду да ће сада бити много озбиљније контроле на границама Бугарске и Румуније, а опет ми остајемо на неки начин иза те завесе, иза тог простора где се додирују те геополитичке, можемо рећи, плоче", закључује Станић.
Цео разговор с Бојаном Станићем можете погледати у видеу.
Коментари