Србија извози више упркос глобалним турбуленцијама - "Стелантис" и кинеске компаније носе раст

Док извоз неких од водећих европских економија између чекића и наковња Америке и Кине пада, српски у првих осам месеци ове године расте. Извоз Србије у првих осам месеци ове године већи је за 8,6 одсто. Расте и увоз, пре свега због тога што морамо да увозимо енергенте. Иако се бележи дефицит од 5,7 одсто, добра вест је да је извоз више растао од увоза.

Уз кинеске компаније, извоз је ове године погурао и "Стелантис". Из фабрике у Крагујевцу извезено је електричних и хибридних возила за око 300 милиона евра. Највише у Италију, али и друге земље. Има, међутим, и нешто што је важније од бројева.

"Две трећине нашег робног извоза су производи високе обраде. То указује да смо и те како постигли добре резултате када је у питању индустријализација, јер то што извозимо доноси вишу додату вредност. Тако да од готово 22 милијарде извоза за првих осам месеци, око 15 милијарди су производи високе прераде", каже Јагода Лазаревић, министарка унутрашње и спољне трговине.

То је допринело да покривеност увоза извозом достигне 80 одсто, али и да са неким земљама са којима смо били у минусу, сада остварујемо суфицит, попут Чешке и Словачке. Ту су и Бугарска, Румунија и земље Цефте.

Први пут је са Немачком достигнута покривеност увоза извозом од 105 одсто. Благо расте и извоз у Америку. На четвртом месту је Кина.

Деведесет одсто извоза руде бакра

Истина, 90 одсто извоза су руда бакра, концентрат, катоде од бакра и други производи кинеских компанија у Србији, али ни преостали део није занемарљив.

"У нашем извозу у Кину има јако пуно производа, широка палета од комбинованих фрижидера, замрзивача, неке електронике, ту имате суве шљиве, смрзнуте малине. Значи и индустријски и пољопривредно-прехрамбени производи и та палета се шири", каже министарка Јагода Лазаревић.

Пад директних страних инвестиција

Сваки извозни евро је преко потребан, посебно када се због, пре свега глобалне кризе, бележи пад директних страних инвестиција за око 40 одсто, а које су биле кључне за покривање дефицита текућег рачуна платног биланса.

"Сада имате ситуацију фрагментације светске привреде и доста наде се полаже у дипломатију, да ће кроз преговоре Влада успети да обезбеди услове какви су до сада били за привреду Србије на тим тржиштима или повољније у односу на конкуренцију. Оно што такође је сада битно, када говоримо конкретно о могућностима, јесте подршка у зеленој трансформацији компанија у Србији у прихватању нових стандарда који су неопходни како би се задржали у постојећим ланцима снабдевања или укључили у нове", каже Бојан Станић из Привредне коморе Србије.

Отварају се нова тржишта

Споразумом о слободној трговини са Египтом, отворено је тржиште северне Африке, а преко Уједињених Арапских Емирата и пречица до других земаља Залива. Почели су преговори о слободној трговини са Јужном Корејом, а ради се и на повећању извоза у Јапан.

Кључан задатак остаје и наставак преговора о добијању прихватљивог нивоа царина са Америком који утиче на пласман на то и друга тржишта.