Прва седница јесењег заседања – међу тачкама дневног реда предлози закона о легализацији и извршитељима

Потпредседник Владе и министар унутрашњих послова Ивица Дачић навео је да су од 1. новембра прошле године, када је пала надстрешница на Железничкој станици у Новом Саду, када је погинуло 16 људи, одржана 25.172 скупа у Србији, а да је на 13.138 локација саобраћај био блокиран.

Он је, током скупштинске расправе, говорећи о раду полиције током последњих месеци, нагласио да је од тог броја 97 - 98 одсто скупова било  непријављено због чега нису били у складу са Законом о јавном окупљању. 

"Исто тако, било је 13.138 локација, на којима је саобраћај блокиран. Погледајте колико је то непријављених скупова, колико проблема за полицију да обезбеди скупове, а да при томе додам насиље које се појавило после 28. јуна, према полицијским службеницима, а онда нападе на полицију због наводне полицијске бруталности", рекао је Дачић.

Он се осврнуо и на неке од навода опозиције, да је полиција током протеклих месеци прекршила своја овлашћења. 

"Од 12. августа до 6. октобра су 152 полицијска службеника повређена. Па како 152 полицијска службеника повређена, а полицијска бруталност? Па колико онда треба да буде хиљада и хиљада демонстраната повређено, ако су повређена 152 полицајаца?", упитао је Дачић.

Он се осврнуо и на изјаве опозиционих посланика у којима кажу да су у Скупштини расправља "док на улици траје велика побуне". "Данас у 12 сати је било 530 људи у Београду, на 10 локација. Велика побуна, заиста", казао је Дачић.

На оптужбе да је Србија помагала проруски камп у Лозници, Дачић је одговорио да су српске власти на време јавили молдавским партнерима о постојању тог кампа и додао да су људи који су у то били умешани ухапшени пре избора у Молдавији. 

"За шта су се они обучавали, наводно, да се бију са полицијом на дан избора, да праве нереде? Је ли то личи на нешто што се овде дешава? Па да вас ја питам, у ком кампу су се ови ваши овде обучавали? И у којој земљи и од стране које службе?", упитао је Дачић представнике опозиције.

Посланик Зелено-левог фронта Радомир Лазовић упитао је председницу Скупштине Србије Ану Брнабић да објасни изјаву да је надстрешница у Новом Саду срушена као почетак обојене револуције, на шта је Брнабић одговорила да је само поновила речи Ђуре Раце, оца страдале Горанке Раце, кога тужилаштво није желело да саслуша.

Лазовић је рекао да постоје два кључна кључна мотива због којих ће Српска напредна странка урадити све да остане на власти - заштита од одговорности за катастрофалне последице корупције и коришћење положаја и функције за стицање богатства.

То је за многе од највиших функционера СНС егзистенцијално питање, јер би у случају да правосуђе ради слободно завршили у затвору, поручио је Лазовић и упитао да ли грађани виде да док је СНС на власти нико неће одговарати и поручио да је смена власти неопходна јер је "сваки дан прескуп за Србију".

Он је нагласио да је Ана Брнабић отишла толико далеко да је оптужила грађане, студенте, политичаре и активисте да су одговорни за смрт људи у паду надстрешнице у Новом Саду, прочитао њен цитат и позвао је да образложи.

Брнабић је, са посланичког места, одговорила да је само поновила речи човека који је данас преминуо - Ђуре Раце и истакла да је он писао тужиоцу Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду Слободану Јосимовићу и главном тужиоцу за организовани криминал Младену Ненадићу, који нису желели да га салушају.

"Ако су речи оца једне од жртава морале да се чују, па изговорене из мојих уста зато што нико други у тужилаштву није желео да их чује, онда сам ја поносна што су се макар тако чуле. Ви не тражите правду", рекла је Брнабић и позвала их да докажу да она и покојни Ђуро Раца нису били у праву.

"Па докажите људи да нисмо у праву, једино што тражимо је да се истражи и тражићу да се истраже речи Ђуре Раце. Тражићу заувек", казала је Брнабић.

Она је упитала како је могуће да бивши председник Скупштине Инфраструктуре железнице Небојша Бојовић седи са Ненадићем, а да Ненадић нема времена да се види са Рацом.

Шеф одборничке групе "Александар Вучић - Србија не сме да стане" Миленко Јованов поручио је опозицији да се они грчевито држе за скупштинске фотеље, а не власт коју оптужују, јер их, како је рекао, студенти неће на своју листу, а они сами не могу да пређу цензус од три одсто.

Одговарајући на излагање шефа посланичке групе Партије слободних грађана Павла Грбовића који је за посланике владајуће странке рекао да се "грчевито држе својих фотеља на силу", Јованов је подсетио да је Грбовић, одговарајући на позив студената у блокади 4. јула ове године, рекао да ће бојкотовати рад Скупштине Србије.

"Подржао је то и рекао ми се прикључујемо томе, бојкотоваћемо рад Скупштине, нећемо да долазимо на седнице и тако даље. И ево га овде. А знате зашто? Па зато што се држи за ту скупштинску фотељу као пијан за плот. Ни под разно да је пусти", рекао је Јованов.

Шеф посланичке групе Покрета слободних грађана Павле Грбовић рекао је да та посланичка група неће гласати за усвајање предложених закона, јер је, како тврди, њихов главни циљ легитимизација корупције и убрзање непланских градњи, а сматра и да је забрињавајуће што се закон доноси иако јос нису утврђене околности под којима је дошло до трагедије у Новом Саду.

Бранко Лукић из посланичке групе "Ми снага из народа" је говорио о предлогу закона о непокретностима, истичући да је добро што је држава одлучила да реши проблем нелегалне градње, али је упозорио да не треба брзоплето решавати тај проблем како не би настале нове грешке у катастру.

Током поподнева настављена је обједињена расправа о првих осам тачака дневног реда прве седнице редовног заседања, током које су посланици владајућих странака пружили подршку тим решењима наводећи да се њима водило рачуна о интересима грађана, док су их представници опозиције критиковали.

Посланик Савеза војвођанских Мађара Борис Бајић изјавио је да ће та странка подржати предложене законе, а посебно Закон о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима, јер ће, како је рекао, легализација омогућити грађанима правну и материјалну сигурност и директно утицати на свакодневни живот свих грађана Србије. 

"Држава даје прилику свима да легализују своје објекте уз минималне трошкове и поједностављену процедуру. Предложеним законом грађани добијају право да са својим непокретностима располажу на један нормалан правни начин. То значи да људи могу да продају, да наследницима оставе, да куће и станове ставе под хипотеку и да их користе као сигурност за нове инвестиције. То значи и укључивање у регуларни систем, што јача и правну сигурност и економску снагу државе", рекао је Бајић.

Истакао је да се посебно водило рачуна о социјално угроженим породицама, самохраним родитељима и породицама са више деце који ће имати олакшице и повластице.

Нагласио је да су циљеви закона евидентирање свих објеката изграђених на територији наше државе, њихово уписивање у катастарне покретности, упис права својине, односно да се највећи број објеката упише на фактичке власнике. Оценио је да су позитивни ефекти закона бројни, јер се постиже материјална и правна сигурност грађана.

Говорећи о допунама Закона о извршењу и обезбеђењу, Бајић је рекао да се допунама закона прецизира шта и под којим условима не може бити предмет извршења ради ефикасније примене заштите права на породични дом који гарантује Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода. 

Додао је да се предложеним допунама показује да је социјална сигурност једно од најважнијих начела нашег друштва и оценио да је то једна од најснажнијих социјалних мера последњих година.

Хаџи Милорад Стошић из ПУПС-а је изјавио да ће посланици посланичке групе те партије у дану за гласање гласати за све тачке дневног реда, како каже, у нади да ће оне допринети већој правној сигурности народа.

Министар финансија Синиша Мали изјавио је да су 122 земље потврдиле учешће на специјализованој Ескпо изложби у Београду 2027. године.

"Србија ће бити домаћин највећег догађаја те године у свету. У овом тренутку, најновији податак, чак 122 земље света су већ пријавиле и потврдиле свој долазак у Србију", рекао је Мали у Скупштини.

Поручио је да ће се врло брзо изаћи са предлогом према грађанима о инвестиционом циклусу, програму и плану у Србији од 2028. до 2035. године.

Мали је изјавио да је Србија "упркос блокадама и насиљу" задржала макроекономску стабилност и раст, као и да је удео јавног дуга у БДП-у земље испод 44 одсто.

Посебно је указао на предлог закона о посебним поступцима ради реализације међународне изложбе Експо и истакао да то није нешто што смо ми измислили и да су такве посебне законе око организације великих међународних догађаја доносили и у Португалији, Јужној Кореји, Француској (за Олимпијске игре), Италији, Казахстану и другим земљама.

Мали је нагласио да је управо намера да се тим законом олакша завршетак свих процедура и поступака како бисмо се на прави начин у овом релативно кратком временском периоду показали као прави домаћини.

"Стално спочитавају ови из опозиције око тога да када је Експо у питању да се не спроводе јавне набавке. За сваку набавку када је Експо у питању, спроводе се јавне набавке, све су у централизованом регистру јавних набавки и до дана данашњег биле су 62 набавке", рекао је министар.

Министар правде Ненад Вујић изјавио је да се предложеним изменама и допунама закона о извршењу обезбеђује право на једини дом грађана, као и да се њиме спречава појава бескућништва и да људи кроз извршни поступак изгубе једини дом. Он је рекао да се предложеним изменама закона не штите грађани који имају могућности да свој дуг измире, већ грађани који се налазе у социјалној изнудици.

Образлажући предлог законских измена, министар је објаснио да ће у поступку извршења, сваки грађанин имати право да се обрати суду и да истакне приговор ако је непокретност у извршном поступку, његов једини дом, а да затим суд доноси одлуку на основу утврђивања критеријума који су јасно прописани и који морају бити кумулативно, односно сви заједно испуњени.

"То је да је то непокретност која је намењена за становање и да је то једина непокретност дужника. Друго, то је континуитет пријављеног пребивалишта која мора бити минимум пет година. Треће, да је у питању површина која је до 60 метара квадратних. Четврто, да само потраживање не прелази 50 одсто вредности некретнине, јер имамо ситуације где се некретнине велике вредности продају и људи остају на улици због дуга који је 10 или 20 одсто вредности те некретнине", навео је Вујић.

Вујић је навео и да је услов да власник некретнине у три године није располагао одређеним непокретностима, а да затим о свему томе доноси одлуку суд који мора утврдити испуњеност критеријума.

"На овај начин, изменом Закона о извршењу и обезбеђењу, ми омогућавамо и штитимо додатно право на дом гарантовано Уставом Републике Србије, али и Европском конвенцијом о људским правима, чији смо потписник, где се у члану 8 такође гарантује право на дом. И пракса Европског суда говори о томе да је држава у обавези да гарантује једини дом својим грађанима", рекао је Вујић. Додао је да су три наведена услова из праксе Европског суда за људска права.

"Основна порука овим изменама је да Република Србија и сви ми бринемо о најсиромашнијим грађанима, грађанима који могу доћи у ситуацију да изгубе свој једини дом, са једне стране, а опет, кроз ове измене нашли смо и баланс између извршног дужника и повериоца, зато што морамо размишљати и о другој страни, односно повериоцу. Зато је и ово све остављено суду да одлучује о износу који се потражује и да тај износ суд процењује", рекао је Вујић.

Нагласио је да је најважнија ствар да штите грађане да не постану бескућници, да штите породице, социјално угрожене грађане, али и такође да Србија хармонизује своје законодавство и своју судску праксу са праксом Европског суда за људска права и Европском конвенцијом.

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Драган Гламочић изјавио је да закони из области пољопривреде који су пред посланицима представљају важне кораке у јачању Србије у међународној сарадњи и обезбеђивању стабилности у домаћој производњи.

Гламочић је у Скупштини рекао да Србија има знање, људе и ресурсе да пољопривреду подигне на највиши ниво, а да је задатак државе да створи услове, а пољопривредници својим радом то претворе у резултат. Први од закона који је предложен је предлог закона о семену и садном материјалу, пољопривредног и украсног биља.

Како је рекао Гламочић, семе је почетак сваке жетве, темељ сваке производње, а да квалитет семена директно одређује колико ћемо имати хране, какав ће бити принос и колико ће наши пољопривредници бити конкурентни у свету.

"Досадашњи прописи у овој области донети су делимично пре 40 и 50 година, раздвојени у три законска решења и велики број подзаконских аката. Време је показало да су застарели и недовољно јасни. Зато данас доносимо предлог једног свеобухватног јединственог закона", објаснио је он.

Према његовим речима, овим законом се уводи сертификат као коначни доказ порекла и квалитета семена и садног материјала. Он је навео да то више није само уверење већ и документ који гарантује да пољопривредник зна шта сади. Додао је да се успоставља јединствени регистар семена и садног материјала који ће бити транспарентан и јавно доступан, а дефинишу се јасни стандарди квалитета и здравственог стања, што значи већу сигурност за произвођаче, а и за саме потрошаче.

Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић изјавила је, представљајући Предлог закона о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима, да је његова суштина у томе да се формализује постојеће власништво на објектима, а све пријаве моћи ће да се поднесу електронским путем.

"Овим законом држава први пут системски и свеобухватно уређује евидентирање и упис права својине на објектима и земљишту испод објекта ако инвеститори нису градили на свом земљишту, без обзира на то када су ти објекти изграђени, али и уз строго поштовање јавног интереса и уставног начела једнакости свих пред законом", рекла је Софронијевићева у Скупштини.

Према њеним речима, закон се заснива на уставном праву на мирно уживање својине, као и на обавези државе да обезбеди правну сигурност и јединствену евиденцију непокретности, али и да заштити јавни интерес. Предлог овог закона је у потпуности усклађен са међународним документима, додаје она

Министарка је подсетила да деценијама у Србији постоје стотине хиљада објеката који нису уписани, иако у њима људи живе, стварају и плаћају обавезе држави.

"То је наравно изазвало несигурност, немогућност располагања имовином, спорове, и несразмерну неједнакост између оних који су могли да заврше легализацију и оних који то нису могли. Сада ту могућност под једнаким условима имају сви", рекла је Софронијевић.

Додала је да надлежна грађевинска инспекција сада има обавезу да сваки објекат који није безбедан затвори и ускрати његову употребу. Навела је да начело јесте да се сви објекти изграђени на територији Републике Србије прво морају евидентирати и њихови власници, наравно, а затим их ставити у формат системских прописа који омогућавају њихову контролу и да као и у свакој другој материји, власник ствари одговара за ту ствар.

Према њеним речима, евидентирано је на територији Србије око 4,8 милиона објеката за које не постоји поуздан доказ о власнику. Према последњем попису који је био по доношењу сада важећег закона о легализацији објеката, 2016. године, пописано је укупно око 1.600.000 објеката, од којих је 972.000 било стамбених објеката.

"Кључна новина овог закона јесте да се први пут уводи дигитализовани електронски поступак. Наиме, све пријаве се подносе електронским путем јединственог обрасца, али и размена података и све исправе које се исходују у овом поступку су у електронском формату, што значи да се читав поступак одвија брзо, транспарентно и без посредника", указала је министарка.

Каже и да закон доноси и има један веома важан аспект, а то је социјални аспект и да се прави разлика између грађана који су из нужде, из потребе решавали своје право на дом, од оних који су свесно злоупотребили право да би стицали профите.

Министарка Софронијевић је позвала посланике да подрже закон истичући да он није политика већ насушна потреба сваке државе и да је ред да се за сваки објекат зна ко је власник.

Скупштина Србије је утврдила дневни ред, прелазимо на рад по утврђеном дневном реду седнице, рекла је председавајућа седнице Скупштине Марина Рагуш.

Расправа ће се одвијати у три целине – обавиће се начелни претрес од прве до осме тачке, потом од девете до 39. и од 40. до 47. тачке дневног реда.

Најпре је почео заједнички начелни претрес предлога закона из тачака од 1. до 8. дневног реда, међу којима је и легализација. Након што буде завршена расправа прве целине, приступиће се расправи о амандманима. 

Премијер Ђуро Мацут и министри у Влади Србије ушли су у скупштинску салу.

Прва седница Скупштине Србије у јесењем редовном заседању почела је постављањем посланичких питања.

Посланик ПУПС-а Стефан Кркобабић питао је Владу Србије када ће бити уведена социјална гарантована пензија за све грађане Србије.

Оценио је да у Србији има око 200.000 људи који би били корисници таквих пензија. Констатовао је да је неспорна вишегодишња брига за најстарије суграђане, али да треба да се уведе социјална гарантована пензија, као што то раде земље ЕУ, али и земље у окружењу попут БиХ и Хрватске.

Посланик СДА Ахмедин Шкријер поставио је питање министру без портфеља Усами Зукорлићу о електромрежи у општинама у Рашкој области која је, како је рекао, преоптерећена и лоше одржавана, тако да Нови Пазар, а посебно општина Тутин, имају сталне проблеме у снабдевању струјом.

Он је рекао да, поред тога, Нови Пазар има проблем са прикупљањем и депоновањем отпада и депонијом Голо брдо, а питао је и зашто на Државном универзитету у Новом Пазару није уведена принудна управа и још нема катедре за босански језик. 

Посланик странке Србија центар (СРЦЕ) Слободан Цвејић питао је Министарство грађевинарства да ли је дата сагласност за заузеће јавне површине у Пионирском парку, а Министарство унутрашњих послова да ли једата дозвола да се на дужи период прекине саобраћај на Тргу Николе Пашића. Он је питао и Министарство просвете када ће Уредба о нормативима и стандардима услова рада универзитета и факултета за делатности које се финансирају из буџета бити укинута.

Посланица Зелено-левог фронта Биљана Ђорђевић указала је да су бројни студенти и грађани "у притвору, у егзилу, да су прогоњени, да се против многих воде намештени поступци, али је поручила да ће сви они бити на слободи и да "њихово време тек долази". Она је Министарство за рад питала колико је људи остало без посла у јавном сектору "јер нису хтели да иду на СНС скупове". 

Посланик Народног покрета Србије Ненад Милојичић питао је председницу Скупштинекоји су критеријуми на основу којих бирају министра просвете и да ли он наслеђује обавезе, због тога што су и пре овог министра вођени разговори са просветом. 

Посланик Странке слободе и правде Пеђа Митровић питао је министра Ивицу Дачића, тужиоца Ненада Стефановића и врховну тужитељку Загорку Доловац да ли је тужилаштво покренуло поступак "поводом напада хулигана на грађане Србије на утакмици Србија-Енглеска 10. септембра, поступак поводом напада хулигана испред просторија СНС у више градова од 12. до 15. августа када су пиротехничким средствима нападани грађани, чиме су почели августовски нереди".

Питао је у којој фази је поступак у вези са нападом на њега код Министарства спољних послова, те истакао да истрага стоји у месту.

Посланик Српске напредне странке Небојша Бакарец затражио је обавештење од тужилаштва у Новом Саду да ли ће да испита, како је рекао, шокантну околност да се Миша Бачулов појавио испод надстрешнице у Новом Саду на железничкој страници три сата пре страшне трагедије.

Посланици Скупштине Србије почели су прву седницу редовног јесењег заседања за чији дневни ред је предложено 47 тачака.

Седница је почела интонирањем химне "Боже правде", а посланике је на уласку у Дом Народне скупштине поздравио свечани шпалир Гарде Војске Србије, како је предвиђено на почетку сваког редовног заседања.

У раду седнице учествују посланици владајућих странака и део опозиције, док су посланичке групе Демократске странке и Еколошког устанка најавиле да неће присуствовати, а из Новог ДСС-а да ће учествовати само у "првом делу седнице".

Међу тачкама дневног реда су предлози закона којима ће се регулисати питање легализације, као и извршења.

Редовно јесење заседање по Уставу почиње првог радног дана у октобру и не може трајати дуже од 90 дана.