Стоваришта пуна огрева – могу ли грађани да се "погађају" око цене

Скоро половина домаћинстава се греје или догрева огревним дрветом, па су хладнији дани и погурали потражњу за њим. 

Огревног дрвета има на свим стовариштима која се баве продајом тог енергента, а што се тиче цене, на већини још увек није дошло до њеног повећања, каже професор Бранко Главоњић.

Међутим, додаје и да постоје одређена стовариште у свим крајевима Србије на којима је дошло до раста цене огревног дрвета. Повећање се креће између 200 и 300 динара у Источној и Јужној Србији, а 300 до 500 динара у остатку земље.

Екстремна повећања за 700 динара су појединачна и она не утичу на кретање цене на осталим стовариштима.

"У сваком случају, снабдевеност је добра. Препорука потрошачима је, да пре куповине огревног дрвета обиђу стоваришта, да се распитају о ценама, да провере квалитет огревног дрвета. И посебно уколико купују веће количине дрвета, значи више од неких пет кубних метара, да се погађају за цену, јер су трговци спремни да спусте цену за тако велике количине", саветује Главоњић. 

Довољно и пелета, залихе и у фабрикама

Што се тиче пелета, он је у односу на прошлу годину у октобру био и 40 одсто јефтинији. 

Професор истиче и да је снабдевеност тржишта дрвним пелетом одлична. Има га на свим стовариштима, али и у фабрикама на залихама.

Међутим, постоје стоваришта у којима је дошло до повећања цене пелета између 250 и 300 динара по тони. Неке од тих цена су подигли произвођачи, а неке су подигли сами трговци.

"Цене се сада крећу у распону од 25.700 до 28.500 динара. То је најчешћи распон ове цене. Има наравно стоваришта која имају и више цене, али су она значајно у мањини", указује Главоњић.

Подсећа и да је забрана привремног ограничења увоза дрвног пелета у Србију на снази до 11. јануара следеће године.

Како се одрећи "смедеревца"

Професор указује да наши грађани не користе правилно дрво. Потроше доста, а не огреју се добро. То значи практично да се у великом броју домаћинстава користи сирово дрво за потребе грејања.

То је, каже Главоњић, један од разлога. Други разлог су старост ложних уређаја, а њих у Србији и даље има велики број домаћинстава.

"Наравно, финансијска ситуација је таква да их сами не могу променити. Због тога и наша влада сваке године даје значајне поставке и средства за замену ложних уређаја, тих старих, са уређајима на ова савремена еколошка дрвна горива као што се пре свега пелете", наводи професор.

Други аспект је, додаје и промена промена навика које се преносе с колена на колено. 

"Смедеревац" је и даље популаран. "Један од главних ложних уређаја у већини домаћинстава је управо тај шпорет, тако да просто домаћинство и ситуације немају средства да га замене", истиче Главоњић.