Суша дошла на наплату; Савић: Сезонски раст цена "провлачиће се" неколико месеци

Годишња инфлација у Србији скочила је у октобру на 4,5 одсто, после септембарских 4,2 одсто, саопштио је у уторак Републички завод за статистику. Раст потрошачких цена тако се нашао на горњој граници циљаног коридора централне банке.

Представљајући извештај Народне банке Србије о инфлацији, гувернер Јоргованка Табаковић је изјавила да би инфлација требало да настави да успорава.

Професор Небојша Савић рекао је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, да је дошло до благог скока цена, претходног месеца 4,2 а сада 4,5 одсто и да смо то видели на пијацама – скок цена воћа и поврћа.

"Имали смо несрећу да нас од пандемије прати проблем у вези са сушом и та суша изазива сезонски раст цена, а наша пијаца је права пијаца, реагује брзо. Ово је феномен који се појавио и провлачиће се још неколико месеци“, сматра Савић.

Основна процена је да ће крајем године стопа инфлације бити четири одсто, а идуће године да се спушта ка централној тенденцији од три одсто, наводи Савић.

Озбиљан минус у пољопривреди

Према његовим речима, наша пољопривредна производња је ове године имала озбиљан минус, који се догодио због летњих суша и то се одразило на принос кукуруза и пшенице.

Указује да треба да решимо проблем наше пољопривреде, јер је у питању дубљи проблем.

"Неколико година имамо проблем са пољопривредом", каже Савић и додаје да што се тиче нашег БДП-а, у групи смо земаља које имају највећу стопу раста.

Да нема минуса у пољопривреди, имали бисмо још интензивнији раст БДП-а, подвукао је професор.

"Значи, озбиљно да се позабавимо пољопривредом и проблемом наводњавања и одводњавања, имамо изграђене канале, али у каналима имамо оно што не треба да се налази, што се видело у време поплава", подсећа Савић.

О неоправдано подигнутим ценама

"Можемо да кажемо да су неки транспортни трошкови од Немачке, Италије или Аустрије мало већи да нека роба стигне до Србије. Очигледно је да су нивои зарада у трговинским ланцама глобално говорећи порасли драстично", истиче он.

У последње две године анализе НБС показују да је дошло до изразитог раста профита, много већег него у другим сегментима, указао је Савић, уз напомену да држава не треба да кочи фирме да праве профит, али ако постоји нешто неприродно што искаче из оквира, онда треба тиме да се позабави.

Инаћење и стварање вештачке кризе

Класичан економски одоговор је да држава треба да попуни робу из резерви, наводи Савић.

Држава мора да има залихе свих релевантних производа и када дође до несташице она интервенише из резерви.

"Нисам присталица административних решења, да некоме пропишете да цена буде таква и таква, то није добро решење јер ће још више отерати робу са тржишта и онда ће држава опет морати да интервенише", објашњава Савић.

Према његовим речима, треба отворити дијалог и надати се да ће постојати разум да ће се то урадити како треба да се уради.

Улога Комисије за заштиту конкуренције

Сматра да је Комисија за заштиту конкуренције једна од најважнијих институција у тржишној привреди.

Најбоља је тржишна привреда, али следећи принцип каже да ако дође од тржишних поремећаја где неко користи недозвољене начине, држава интервенише и то се зове антимонополско законодавство, објаснио је лекцију коју, како каже, сваки студент економије зна.

Феномен колузије

Извештај дуго чекамо и надам се да ће се то претворити у објашњење шта се догодило, а оно што је било у медијима је феномен колузије, навео је гост Јутарњег програма.

Објашњава да то значи да имамо на тржишту цене које су једнаке међу различитим играчима, а увидом у улазне фактуре видимо различите улазне цене, њихове набавне цене. Како каже, комисија треба да објасни што је било у јавности.

"На неком тржишту су једнаке цене, а различите улазне фактуре и то отвара сумњу. Комисија треба да саопшти јесу ли или нису криви", закључио је професор Савић.

Говорећи о инфлацији и каматама, Савић каже да инфлацију морамо обарати, а не погађати као у кладионици шта ће НБС учинити са референтном каматном стопом.