Инфлација у еврозони поново убрзава – шта то значи за кредите у Србији

Инфлација у еврозони поново убрзава – у септембру је достигла 3,8 одсто, знатно изнад циља Европске централне банке, док је у Србији последњих месеци била испод централне вредности циља Народне банке Србије. Професор на Београдској банкарској академији Исмаил Мусабеговић изјавио је за РТС да не очекује значајнији раст инфлације у Србији нити велики удар на кућне буџете због кредита.

Скупља енергија подиже цене, притиска каматне стопе и еурибор, а тиме може да стигне и до кућног буџета грађана који отплаћују кредите везане за евро.

Професор Исмаил Мусабеговић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао је да на инфлацију утичу сукоб између Америке и Ирана и рат у Украјини, док је инфлација у Европи просечно достигла око 3,8 одсто.

"Глобални економски изазови су невероватни. У суштини, проблем је енергија, која подиже инфлацију до те мере да централне банке морају да воде рестриктивну монетарну политику у Европи. Као платежно средство евро користи 21 земља, па су одлуке Европске централне банке у њиховој надлежности", каже Мусабеговић.

Према његовим речима, када би зараћене стране постигле договор, инфлаторни притисак био би мањи, посебно због оштећења енергетских објеката и затварања Ормуског мореуза.

"У овом тренутку је затворен простор за јефтин новац и у догледно време га неће бити. Све је строжа и рестриктивнија монетарна политика, па је новац поскупео како би се сузбила инфлација", наводи Мусабеговић.

Скуп гас и резерве за зиму

Мусабеговић, такође, наводи да су за предстојећу зиму важне цене енергената, а да се посебно цена гаса не смирује, која је прешла 720 долара за хиљаду кубних метара, што додатно поскупљује производњу и трошкове домаћинстава, посебно у Европи. "Сви се боре да обезбеде резерве за зиму, али нисам оптимиста да ће се ситуација побољшати", сматра гост Јутарњег програма.

Подсећа да је једна од главних мера монетарне политике коју спроводе централне банке референтна каматна стопа, док се еурибор повећава када расту каматне стопе, као део мера за „обуздавање“ инфлације.

"Када је реч о еурибору, мислим да ће доћи до још једног повећања. Да ли ће бити 0,25 процентних поена, то ће се одразити на људе који имају стамбене кредите индексиране у еврима", наводи Мусабеговић.

Рате за стамбени кредит

Мусабеговић додаје да се у уговоре за стамбени кредит уграђује тромесечни или шестомесечни еурибор, а током ревизије се мења рата кредита.

"Ако имате варијабилну каматну стопу која се усклађује на три месеца, четири пута годишње ће вам се променити рата, док се код шестомесечног еурибора рата мења два пута годишње. Када сте на почетку отплате кредита, можете осетити највеће повећање рате, за разлику од ситуације када сте на средини или крају отплате", наводи професор.

Говорећи о потезима Народне банке Србије, Мусабеговић наводи да су њене одлуке биле рестриктивне и опрезне, али сматра да је добро проценила шта ће се дешавати и није мењала каматну стопу.

"Промена референтне каматне стопе у Европи може да доведе Народну банку Србије до тога да размисли о евентуалном повећању, али лично не очекујем да ће до тога доћи, јер су сви људи који имају кредите индексиране у еурибору заштићени законом и уведени су плафони до којих банке могу да подижу каматне стопе", наводи Мусебеговић.

Професор на Београдској банкарској академији Исмаил Мусабеговић не очекује велики удар на кућне буџете када је реч о кредитима, као ни хиперинфлацију или значајнији раст инфлације у Србији.