Политика може да поправи али и поквари - како нестабилност утиче на стандард људи у Србији и Хрватској

Тежња ка Европској унији ствара прилике. Отвара претприступне фондове и јача буџете али земље кандидати морају много тога саме да ураде. И та борба траје како на економском, тако и на политичком плану.

"Утврдили смо да су политичка дешавања изазивала различиту фискалну политику политичких партија на власти. То је одређивало и висину јавног дуга и каматну политику како на националном, тако и на нивоу Европске централне банке. У последње две деценије политичка нестабилност се најмање одражавала на земље попут Шведске, Данске. Опет другачија ситуација је била са земљама југоисточне Европе. Политичке турбуленције највише су погодиле, рекла бих, земље бивше Југославије и Чехословачку“, каже Доминика Јускова, професор Техничког универзитета из Кошица.

Политички и економски живот сваке земље и њен одговор на кризу се разликују. Оно што је актуелано у региону без обзира на то да ли је то нека од чланица Уније или не, јесте одлив образовних кадрова. Ковид и инфлација услед нових конфликата погодили су тржиште радне снаге и у Србији и у Хрватској.

"Тренутно у Хрватској имате ситуацију да просечан човек не може купити стан. Рекао бих млади људи никако не могу решити стамбено питање. Тако да је то велики проблем, а инфлација је скочила и у храни и свему осталом и имали смо ситуацију да је влада почела интервенисати уназад две године“, каже Марко Томљановић, професор Економског факултета у Ријеци.

У Србији држава помогла дужницима

И у Србији је држава помогла дужницима са стамбеним кредитима како не би дошло до наглог поремећаја у отплати кредита на банкарском тржишту.

"Мислим да је наш регулатор предузео добре мере и да ће закон који је у процедури бити усвојен, ограничио тај максимум камтних стопа у којима могу да се крећу под дејством тржишта. Нико не очекује да ће се тржиште поново вратити на те нивое, али то даје неку сигурност и самим бнкарима за њихов кредитни портфолио, а и грађанима који у овом трентку имају дилеме да ли да уђу у стамбени кредит“, објашњава Зоран Грубишић, декан Београдске банкарске академије.

Дакле, политичка стабилност поново доводи политичке партије у позицију да нешто условно покваре, али и поправе како би се превазишли тренутни изазови. То нас подсећа и на чињеницу да је економија заправо друштвена наука а не пуки рачун.