Зимница постаје луксуз – ајвар и кисели купус само за дубљи џеп
Последице суше су слаб принос и квалитет, и висока цена овогодишњег рода паприке, парадајза, купуса или кромпира на пијацама и у продавницама. Стручњаци кажу да се смањењу цена поврћа не треба надати и да ове године можемо да заборавимо на јефтину зимницу.
Док проверава своје пластенике, пољопривредник Јанош Балинт који се повртарством бави већ четири деценије, каже, да му никада није било теже да очува биљке и производњу него ове сезоне.
„Паприка коју сам садио 20. маја у затвореном простору се сва осушила и морао сам да је исфрезирам. Температура је у пластенику некада била чак и 70 степени. Биљке нису могле да опстану“, објашњава Јанош Балинт, повртар из Михајлова.
Тренутно у три пластеника од 300 квадрата из касније садње има паприку тзв. ајварушу.
„Нажалост, то је све друга и трећа класа паприке. Ове године први пут немам првокласну паприку и могу да кажем да нисам задовољан због тога“, додаје.
Иако је било доста проблема и у производњи купуса, стањем биљака на површини од једног хектара је за сада задовољан.
„Не памтим да смо икада заливали као ове године, нити да смо толико дежурали због инсеката. Купус сам почео да садим 7. јула и ту сам због температура и суше имао губитак између 20 и 25 посто биљака. Губитак на расаду који сам садио крајем јула је око 3 посто. Заливање поскупљује доста производњу. Срећом ја пумпе покрећем струјом, па сам јефтиније прошао од колега који морају да користе дизел“, додаје наш саговорник.
„Кување“ у пластеницима
Да проблема у производњи овог поврћа има потврђују и у Удружењу „Футошки купус“.
„Крајем јуна и почетком јула када је купус требало да се расади температура земљишта на мојим парцелама је била преко 50 степени. То су невероватно стресни услови за изношење биљака на њиву. Морали смо много да заливамо земљиште како би се оно расхладило да бисмо уопште могли да расадимо биљке“, каже Мирољуб Јанковић из Удружења „Футошки купус“.
Последњих година у том делу земље, наводи, све је израженија појава брзог губитка воде из земљишта.
„У почетку смо заливали сваког дана, а потом сваког другог или трећег дана. Ту су толики трошкови да је тешко направити калкулацију. Борба да би се биљка уопште закоренила трајала је 24 сата дневно“, објашнајва наш саговорник.
И поред заливања поједини пољопривредници нису успели да сачувају производњу.
„Код неких људи осушило се више од 50 посто биљака, код неких је то сушење било мање. У сваком случају доста биљака које смо изнели на њиве је страдало, па смо морали да попуњавамо парцеле, тако да ћемо имати неједнаки род“, каже овај пољопривредник.
Приноси свуда мањи, најгоре прошао кромпир
Осим са сушом произвођачи су морали да се боре и са инсектима, посебно црним бувачем.
„На биљкама је био инсекат до инсекта, а пошто су високе температуре нисмо имали чиме да интервенишемо, јер препарати који су доступни на тржишту не делују на тако високим температурама. Примењивали смо разна знања од старијих људи. Ја сам у купус расађивао босиљак да бих смањио утицај тих инсеката на купус“, објашњава Јанковић.
Изузетно неповољни временски услови умањили су приносе поврћа, зависно од врсте, од 5 до чак 70 одсто, кажу стручњаци. Наводњавање, објашњавају, само донекле може да ублажи негативне утицаје изазване високим температурама и мањком падавина. Да би опстала биљка више дише, а тиме губи храњиве материје.
„Огромне штете у овој години су у производњи кромпира. У зависности од региона приноси се крећу од 18 до 40 тона по хектару, што је смањење од 5 до 40 посто. У повољним годинама приноси су између 30 и 80 тона по хектару. Проблем је и што је велико учешће кромпира друге класе, а тамо где наводњавање није правилно изведено имамо врло висок проценат трулог кромпира“, каже Жарко Илин, професор Пољопривредног факултета у Новом Саду.
Паприке је произведено између пет и седам одсто мање него иначе, док су приноси парадајза на отвореном мањи од пет до 30 процената. И у производњи ране шаргарепе, першуна, паштерњака и целера бележи се до 20 одсто мањи род.
„Вађење коренастог поврћа из летње сетве се очекује тек у другој половини новембра и током децембра, па ћемо те приносе тек видети. Чињеница је, с обзиром на то колике површине заузимају ове културе, да ћемо их и уз евентуално смањње приноса имати довољно за домаће тржиште. Питање је шта ће бити са извозом“, објашњава наш саговорник.
Топлољубива боранија
Временске прилике у претходном периоду умањиле су квалитет кукуруза шећерца, а нису погодовале ни производњи лука који је јесенас сејан.
„Код зимских лукова је дошло до прорастања цветних стабала, што је смањило и њихов принос и квалитет. Лук произведен из арпаџика и директном сетвом је доброг квалитета. У складиште је ушао са завршеном главицом, изузетне влажности. Није дошло до кретања клице, тако да ће се успешно чувати наредних месеци. Укупно гледано очекујемо производњу на нивоу од око милион тона, што покрива домаћу потрошњу“, наводи професор.
Високе температуре најбоље је поднела боранија, јер је топлољубива култура тако да су сви прерађивачки капацитети попуњени. За разлику од воћа и ратарских усева, који су ове године поранили, берба купусњача ће каснити, јер су биљке почеле да се развијају тек када су се температуре спустиле. И док су цене житарица и уљарица на релативно ниском нивоу, проблеми у производњи повећали су цену поврћа.
„Цена њивске паприке је од 130 динара па на више, а цена пластеничке паприке ће бити још виша и кретаће се и до 300 динара за екстра прву класу. Карфиол је између 200 и 250 динара“, каже Јанош Балинт, пољопривредник.
„Све оно што смо уложили не верујем да ћемо моћи да наплатимо. Нико не треба да се изненади ако цена купуса буде 150 динара по килограму. Требало би да буде и виша да бисмо зарадили, а ово је само „пеглање“ производње. Све што буде мање, биће наш губитак“, тврди Мирољуб Јанковић из Удружења „Футошки купус“.
Род лошији, али је зато скупљи
Смањење пиноса и лош квалитет производа одражава се на лошију понуду по квалитету, како у трговинским ланцима, тако и на зеленим пијацама.
“Недостатак квалитетне робе за трговце воћем и поврћем, имао је за последицу велико повећање цена и увозних и домаћих пољопривредних производа. Дошло је до значајног раста цена и у малопродајама, а самим тим и до повећања трошкова код прављења зимнице”, каже Велибор Будинчић, директоре “Царске баште”.
Простора за калкулације када је реч о зимници нема пуно, тврде стручњаци.
“Цене су такве какве су и само могу бити још веће. Дакле, или ће се за опредељени буџет грађана направити мање или ће се зимница правити од јефтивнијег поврћа, лошијег квалитета. Нажалост, ове године нема ништа од јефтиног ајвара, печене паприке и киселог купуса.
Такође, квалитет црвеног кромпира је упитан у великом проценту, па се може очекивати ранији увоз, што ће значити и доста већу цену”, додаје наш саговорник.
Упркос мањем роду поврћа намењеног сушењу, произвођачи се и ту могу надати заради. Приноси зачинске паприке се крећу од три-четири, па до 15 тона по хектару у условима наводњавнаја. Ове године неће бити пет, већ три или четири косидбе лиснатог першуна за прераду, а остварени су и задовољавајући приноси мирођије и спанаћа. Сушеног поврћа ће бити довољно, пре свега, за извоз, јер се више од 90 одсто ове производње продаје у иностранству.
Коментари