Како до струје од отпада – бахатимо се ресурсом, климатске промене шаљу фактуру

Синиша Митровић, руководилац Центра за циркуларну економију ПКС-а, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, изјавио је да око 1,2 килограма отпада генерише дневно сваки становник Србије, истичући да растући стандард и конзумеризам повећавају количину отпада.

"После 20 година се суочавамо да је наша инфраструктура сиромашна, посебно за комунални отпад. Ово је последњи тренутак јер климатске промене шаљу своју фактуру, то је видљиво ових дана када расту температуре. Морамо да испреговарамо будућност", поручује Митровић.

Према његовим речима, можемо да се сложимо да смо превише бахати када је реч о отпаду јер годишње "сахранимо" 100 милиона рециклабираних сировина, које су стратешки материјал, али и капитал.

"Десетине милиона евра из буџета одлази на увоз папира. Немамо стакла, имамо текстила у огромним количинама, а зелене пијаце су постале главни рециклажни центар када је реч о половној одећи – то све иде на шибицу. Систем нисмо уредили", указује Митровић.

Рециклажа на стероидима

Митровић напомиње да је и цена одношења и депоновања комуналног отпада ниска – три евра по домаћинству, истичући да је рециклажна индустрија на "стероидима".

"Клиничка слика је прилично проблематична јер нам недостају рециклабирне сировине да бисмо могли да фабрикујемо нове производе. Наша индустрија пластике извози преко једну милијарду годишње. Локалне самоуправе морају да схвате да ово мора да буде дириговани процес", каже Митровић.

Напомиње и да "докле год за једну хиљадарку можемо да гурнемо отпад на руб Београда, нема рециклаже и управљања отпадом".

"Кључно је и да се престане плаћање отпада по квадратном метру, већ колико генеришете", указује гост Јутарњег програма.

Бацање ресурса и бесплатне кесе

Ружица Врањковић, новинарка РТС-а, каже да је проблем што и после 15 година трећина локалних самоуправа не извештава о количини отпада, због чега немамо прецизне податке.

"Сортирање отпада није једноставан посао, али мора да се са тим крене. Морамо да кренемо од наших навика – од корпи за отпатке у кући и канцеларијима, на сваком месту. Цео ланац се мора увезати – од сортирања у кући до контејнера, преко транспорта, депонија и градње спалионица", истиче Врањковићева.

Према њеним речима, едукација деце када је реч о рециклажи је кључна, али морамо и сами да се запитамо да ли то радимо.

"Бацамо ресурс који је веома значајан. Бенефит је пре свега у производњи топлотне и електричне енергије. Морамо да кренемо брже. Постоји селекција и сортирање, али је све то у малим количинама. Грађани треба да буду више информисани, на пример да можете да добијете и бесплатне кесе у Градској чистоћи", каже Врањковићева.

Рецепт у ЕУ

Подсећа и да се ближи рок за испуњавање директиве ЕУ да се 10 одсто отпада одлаже на депонијама, док остало треба да се рециклира или спали.

"Држава усваја по том питању добре законе, законски је регулисано, али бих лоптицу бацила на локалне самоуправе. Морају да информишу грађане и да се више ангажују", наводи Врањковићева, истичући да "рецепт" за рециклажу и добијање струје из отпада можемо да добијемо широм Европе.