Оригинал или копија – ко се чешће одлучује за куповину фалсификоване робе

Најновија истраживања показују да у просеку један од три потрошача у Европи сматра да је прихватљиво купити фалсификовани производ уколико је цена оригинала превисока.

Већина купаца у Европској унији - чак 83 одсто, тврди да добро разуме значење "интелектуалне својине" и слаже се да је важно поштовати ове прописе, пре свега због заштите права и прихода проналазача, издавача, стваралаца и уметника.

Ипак, када је реч о куповини фалсификата ретко промене мишљење.

Објављено истраживање Мреже европских потрошачких организација показало је да се међу потрошачима налази и значајан број оних који сасвим свесно прихватају и фалсификате и нелегалне онлајн садржаје.

Весна Перинчић из из Републичке уније потрошача истиче да су кривотворени производи толико верни оригиналу да само најбољи познаваоци могу да установе да је реч о предмету који није оригиналан, док просечан потрошач то тешко може приметити.

Међутим, како наводи Перинчићева, посебно код млађе популације, према сазнањима Републичке уније потрошача, они свесно улазе у куповину производа за које знају да нису оригинали управо због стандарда да се нешто мора имати а најчешће су то патике, спортска опрема, одећа.

"Свесно купују фласификате управо због тога што су прилично информисани. Путем друштвених мрежа и онлајн форума размењују искуства, као, на пример , о патикама једног познатог америчког певача, које се производе у малој серији по регуларној цени у иностранству од 230 долара", наводи Перинчићева.

Како објашњава, те патике наша млађа популација купује за двоструко нижу суму знајући да је реч о фалсификату али да су толико верне оригиналу да се готово не може открити.

"Они то сазнају размењујући мишљења на разним форумима, као и то да рачун има увек исто име продавца и да бар-код када се скенира показује сасвим други модел патика итд", додаје Весна Перинчић.

Најчешће жалбе потрошача

Перинчићева каже да Републичка унија потрошача највише жалби добија на спортску одећу, обућу и козметику, пре свега на парфеме.

Како наводи, истраживање Министарства трговине са експертима из Данске и из Велике Британије показало је да се највише фалсификује управо спортска одећа, обућа, затим други одевни предмети и галантерија, сатови, ташне.

"Потрошачи могу да се пожале Тржишној инспекцији која има овлашћења да делује по основу закона о посебним правима у области заштите интелектуалне својине, али исто тако и због непоштене обмањујуће пословне праксе", каже Весна Перинчић.

Најчешћи канали дистрибуције тих фалсификованих производа су управо интернет продаја, затим продаја на пијацама, али и модни салони.

Перинчићева указује на то да при куповини фалсификата не плаћа царина, порези, накнаде по лиценцним уговорима, тако да су зараде енормне и углавном је реч о организованој мрежи за шта су предвиђене и казне затвора и до осам година, али и казне по основу Закона опште и безбедности производа јер је, каже, упитно и колико су ти производи сигурни.

То је, додаје, и привредни преступ за који су прописане новчане казне у распону од 500.000 до чак три милиона динара.

Перинчићева наводи да се копије најчешће продају преко интернета, али се продају и на пијацама и у модним салонима.

Када је реч о старијима и они могу свесно да се упусте у куповину фласификата, али могу и да буду и обманути уколико купују преко интернета али и у легалним токовима дистрибуције.

Продаја од врата до врата и презентације

Перинчићева посебно упозорава на то да старија популација може бити мета насртљиве пословне праксе трговаца у систему од врата до врата или преко разних презентација будући да могу да купе медицинске производе, опрему, суплементе који они нису регистровани.

"Такви производи се искључиво купују у регистрованим објектима и морају да имају потврду да су регистровани при Министарству здравља од стране Агенције за лекове и медицинска средства", напомиње Перинчићева.

Саветује потрошачима да посебно буду обазриви приликом куповине путем интернета, од физичких лица, јер тада немају никакву заштиту.