Суше убрзале жетву кукуруза, али ће род бити мањи – ратари траже додатне субвенције

Топлотни таласи и недостатак падавина "обрали" су део кукуруза и пре него што су комбајни ушли у њиве, много раније у сезони него што памте и најстарији пољопривредници.

Најмање приносе имаће произвођачи на северу Бачке и Баната, где кише готово није било у претходним месецима, показују подаци.

У другим деловима земље биљке су имале мало боље услове за развој, па се на нивоу Србије очекује да род буде између 16 и 20 одсто нижи него лане. То значи, кажу стручњаци, да ћемо кукуруза имати не само за домаће потребе, него и за извоз.

Жетва до Велике госпојине

Иако је у пољопривреди више од три и по деценије, Драган Цветков из Зрењанина каже да никада до сада ни сунцокрет није почињао да се скида са њиве пре Велике госпојине, а ове године ће и кукуруз бити пожњевен до тог датума, 28. августа.

"Само што смо завршили жетву сунцокрета, већ смо кренули у жетву кукуруза, а имам другаре који су и кукуруз завршили. Стање у атару је катастрофално. Све је изгорело, приноси су испод вишегодишњег просека и крећу се између две и 3,5 тоне по јутру", објашњава Цветков.

Указује да наизглед кукурузњаци изгледају као да су пуни клипова.

"Има их, али када клип поломите на пола, видите да је зрно свега пет милиметара", каже саговорник.

Сунцокрет и кукурз у исто време – тако нешто није било

И други пољопривредници из Средњебанатског округа кажу да је жетва кукуруза ове године поранила.

"Имам осам ланаца кукуруза и могао бих одмах да га скидам. Радио сам анализу зрна и влага је испод 15 одсто. То је већ за жетву. Од када радим земљу овако нешто није било, да је месец дана све поранило и да сунцокрет и кукуруз жањемо у исто време", наводи Еуђен Петри, пољопривредник из Јанков Моста.

Истиче да се у протекле две недеље све осушило, због високих температура и топлог таласа. Ни прошла година, каже, за ратаре није била добра, али ће ове године бити задовољан ако оствари приносе које је имао лане.

"Клипови су у реду, али зрно није какво би требало да буде. Ако буде 40 метара по ланцу, биће супер, а све што је мање од 50 метара по ланцу је губитак. Морам да кажем и да је у мом крају стање још и добро, јер смо имали две или три кише више него остатак атара", наглашава саговорник.

Банатска суша и муке пољопривредника

Произвођачи из Баната подсећају да је ово трећа година у којој се суочавају са сушом и смањеним приносима због чега страхују како да наставе да се баве производњом хране. Пољопривредник Драган Цветков наводи примере добре праксе.

"Ове године ћемо тешко успети да будемо на нули. Цена пољопривредних производа не зависи од нас и од тржишта. Чак ни јаче државе од нас немају утицај на глобалну цену, али помажу своје пољопривреднике. Ево, рецимо, Румунија поред редовних даје и додатних 280 евра по хектару и тако субвенционише ратаре због суше. Мађарска даје додатних 200 евра, како би произвођачи преживели", каже Цветков.

Указује да пољопривредници тренутно иду из губитка у губитак. Еуђен Петри сматра да има среће, јер ради своју земљу, па нема трошкове закупа.

"Такође, сав репроматеријал купујем за кеш и не задужујем се код добављача, што је битно. Немам дугове и кредите, али видећемо шта ће бити у наредном периоду", објашњава своју ситуацију Петри.

Мањи принос и велике залихе за сигуран извоз

Стручњаци кажу да је најгоре прошао кукуруз који је посејан на песковитом земљишту, па је већ крајем јула био у потпуности жут.

"Ова година је специфична по томе што су кукурузи на песковитом земљишту негде уништени у потпуности. У протеклих 15 година први пут се десило да смо имали две зиме без падавина и снега, што је утицало на то да се и влага у површинском слоју земљшта слабије задржи", објашњава директорка Удружења "Жита Србије" Сунчица Савовић.

Већ неколико година, подсећа, Србија нема равномерно распоређене падавине на читавој територији.

 "Север Бачке и Баната скоро да су у потпуности без падавина током читаве године, па се у том делу земље могу очекивати најнижи приноси кукуруза", наводи саговорница.

Просек на нивоу читаве земље указује да ће у најгорем сценарију просечан принос бити око 5,5 тона по хектару, што значи 20 одсто мањи род него прошле године. У најбољем случају, сматра Савовићева, биће 16 одсто нижи него претходне сезоне, што би значило да ће принос бити до шест тона по хектару.

"Са приносима од 5,5 тона по хектару и пренесеним залихама које ће сигурно прећи 400.000 тона, ми ћемо са потпуно покривеним домаћим потребама имати вишкове од најмање 1,7 милиона тона кукуруза за извоз", каже директорка Удружења "Жита Србије".

Како је у свету

У светској производњи кукуруза Србија учествује са свега 0,4 одсто.

Цена ове житарице на домаћем тржишту прати светске трендове.

"У овом тренутку је код нас можда и боље, јер ако ништа друго, цена кукуруза две седмице стагнира, док је у свету у протекле три или четири недеље у паду. Велики инвестициони и финансијски фондови, говорим о америчким берзама, били су власници рекордних количина уговора за кукуруз које су агресивно продавали претходних месец дана. То је основни разлог зашто су цене ишле на доле", објашњава Савовићева.

И поред неповољних временских прилика ова година би, према процени стручњака, требало да буде боља за кукуруз него 2017. и 2022.

Србија је пре две и седам година, такође, била погођена сушом.

Просечни приноси били су на нивоу од 4,2 и 4,9 тона по хектару.

Такође, очекује се и бољи квалитет зрна него што је био претходне две године.