Род због суше стиже пре времена, врућине утичу на приносе

Током двадесетог века једна од десет година била је сушна, а од почетка овог у истом периоду је чак пет сушних година. Стручњаци упозоравају да ће до средине века свака година носити тај ризик. Временске прилике у претходном периоду сигурно ће оставити последице, а како ће се оне одразити на квалитет рода и на принос за РТС је говорила Сунчица Савовић, председница Удружења "Жита Србије".

Смањена количина падавина и сушна година надовезалe су се на претходну са изузетно топлом зимом, што је утицало на пољопривредне културе.

"За кукуруз нам је потпуно јасно да не можемо очекивати приносе ни на нивоу десетогодишњег просека, али оно што нам говоре подаци са терена у овом тренутку, то је да можемо очекивати род на годишњем нивоу за 16 до највише 20 одсто мањи у односу на десетогодишњи просек. Дакле, ова година ће бити нешто боља од 2017. и 2022. када смо имали приносе од 4,2 и 4,9 тона по хектару. Ове године очекујемо најмање 5,5 тона по хектару", рекла је Савовић.

У току је жетва сунцокрета, док је жетва соје одмакла, а кукуруз на самом почетку бербе.

"Ранијих година, односно сада их зовемо нормалним, када су били уобичајени временски услови, жетва кукуруза није почињала раније него крајем августа", подсетила је Савовић.

Што се тиче ситуације са сунцокретом, према њеним речима, посејан је у сличној количини као и претходне године, те се очекује и сличан принос.

Соја је засађена на око 215 хиљада хектара и нема позитивне прогнозе.

"Ове године соја је прошла најгоре. Одмах након топлотног таласа који је утицао на кукуруз, утицао је и на соју. Апсолутно не очекујемо приносе у линији са прошлом годином. Неки минимум који смо имали до сада у изузетно сушним годинама је био 1,7 тона по хектару. Надамо се да и ове године можемо да рачунамо на толике приносе. Међутим, соја је специфична. Она већ три године не иде у извоз као сировина", рекла је Савовићева.

Род пшенице је солидан и тренутно у Србији има 4,6 милиона тона пшенице.

"Уз род јечма, око 500 хиљада тона и око шест милиона тона кукуруза, соје и сунцокрета, можемо да очекујемо да ће силоси бити у потпуности пуни. Што се цена тиче, мислим да тренутно не постоји аналитичар нити експерт који може више да дâ одговор зашто се цене крећу овако како се крећу. Несумњиво је да се цена пшенице једва помера из тог неког распона од 19 до 20 динара и 30 пара. Светски биланс је скоро у линији са прошлогодишњим", подвукла је Савовићева.