Због суше кукуруз и сунцокрет посејани никад раније, какве ће бити последице

На војвођанским њивама ових дана уобичајена је слика трактора са сејалицама. Многи пољопривредници који већ деценијама производе кукуруз кажу да га овако рано никада нису сејали.

„И моје колеге из села и ја журимо да посејемо кукуруз док у земљи има још колико толико влаге. Нема падавина и земља је јако сува. Од када се бавим овим послом увек сам кукуруз сејао око 25. априла. Ове године је све поранило, шта ће бити до краја, не знам. Одлучио сам се за домаће хибриде, средње групе зрења“, каже пољопривредник из Арадца.

Стручњаци објашњавају да је почетак сетве претходних година зависио од температуре земљишта. Ове године земља је већ крајем марта имала одговарајућу температуру за овај важан посао. Почетак сетве одредила је количина влаге у земљишту.

„Произвођачи су кренули раније са припремом земљишта и они који су одмах након припреме обавили сетву су добро урадили. На тај начин се сетвени слој није исушио, јер са сваким ситњењем ми додатно губимо влагу из земљишта. На терену је сада ситуација да је сетвени слој од пет центиметара потпуно сув“, каже Зорица Рајачић из Пољопривредне стручне службе Зрењанин.

Због тога произвођачи морају да поведу рачуна на којој дубини сеју кукуруз и да условима на парцелама прилагоде своје машине.

„Тренутно се влага налази на дубини од око седам центиметара. Препорука је да се семе положи у влажно земљиште, јер ће та влага и температура утицати на брзо клијање и ницање“, објашњава наша саговорница.

Имајући у виду тренутне временске прилике не чуди што је код произвођача присутна доза страха да ће наступити период суше, кажу стручњаци. Како нико не може да предвиди да ли ће таквих неповољних услова заиста бити, једино што произвођачи могу јесте да се на њих прилагоде.

„Осим правилном дубином сетве, прилагођавање неповољним условима суше се огледа кроз правилан избор хибрида, како према агреоколошким условима, тако и према намени тј. да ли је у питању жетва зрна, берба у клипу, силажа. Иде се у правцу бирања хибрида краће вегетације, јер управо та раностасност омогућава хибриду да се боље прилагођава“, каже др Жељко Каитовић из Института за кукуруз Земун поље.

Веома важна мера је, додаје, да се смањује број биљака по јединици површине. Препорука је да иде од 62.000 до 65.000 биљака по хектару.

„Најоптималнија мера свакако је наводњавање. Ипак, знамо да је то озбиљна инвестиција, која захтева и водне ресурсе и одговарајућу инфраструктуру“, истиче наш саговорник.

Пред пољопривредним произвођачима је, оцењује, производна година пуна изазова. С једне стране због неповољних временских услова који су у складу са глобалним климатским променама, а с друге због неизвесности када је у питању економска оправданост производње, не само кукуруза, већ и других ратарских култура.