Врућине и економија нису складан пар, какав је утицај температуре на продуктивност и привреду

Екстремне врућине не утичу само на делатности које се обављају на отвореном простору, као што су пољопривреда и грађевинарство, каже професорка Економског факултета Јелена Жарковић.

"Погођене су и области које се одвијају у затвореном простору, као што је индустрија, па и транспорт, наравно, али и рецимо туризам", објашњава професорка Жарковић.

Истиче пример у којем је планирано путовање у земљу која се суочава са екстремним временом, а које се због таквих услова одлаже.

Пад продуктивности услед врућина

Пад продуктивности услед врућине кошта привреду, каже професорка Економског факултета.

"Истраживања економиста конкретно показују да када температура иде изнад 32, већ 33-34 степена, продуктивност значајно опада", наводи Жарковићева за РТС.

Истиче да опадање продуктивности управо и кошта саму привреду.

"Од ових већих привреда где су већ рађене неке процене, као рецимо, са америчким државама, то је већ сваке године 100 милијарди долара", саопштава професорка.

Каже да је реч о огромном новцу у смислу губитка продуктивности.

"Изражено у БДП-у то је пола процента БДП-а што уопште није мало. Сваке године са предвиђањима да ће се ти трошкови увећати", објашњава Жарковићева.

Нису у питању само трошкови коришћења електричне енергије, померања у плановима пројеката, или у пољопривреди, тврди професорка.

Објашњава да настају и проблеми који падају на државу и на здравствени систем.

"Људи одлажу. Рецимо, одлазе на боловања, а ви то морате онда да платите. До неких и озбиљнијих здравствених проблема, дакле, то су све трошкови који ће само некако да кумулирано расту, ако се нешто не уради", објашњава саговорница.

Сарадња јавног и приватног сектора

Прилагођавање услова рада је конкрена ствар која треба да се уради, наглашава професорка Жарковић.

"Већ многе земље то примењују, и конкретно и у пољопривреди, и у грађевинарству, да се радни процес обавља током ноћи или да се почиње веома рано, ујутру", каже за РТС.

Сматра да промена начина организовања пословног процеса на дужи рок мора да буде кроз сарадњу између приватног и јавног сектора.

"Да се поштују правила о озелењавању простора, мислим, то је сад већ добро познато, архитекте то знају, колики минимални проценат површина мора да буде засађен, да то буду зелене површине, наравно, јер тада опада температура", каже професорка.

Говори и о новим механизмима за хлађење просторија, али да је то вероватно велики трошак за приватни сектор и да зато каже да је потребно партнерство са државом јер ће "коначно тај трошак онда на крају пасти на државу".

Процене о губицима у Србији услед екстремних температура морају да крену од приватног сектора – "они најбоље знају како да организују свој пословни процес".

"Ово су глобалне климатске промене, мале земље трпе и ми ту можемо мање да урадимо, јер ми смо најмање и допринели овим глобалним климатским променама", рекла је поново наводећи потребну сарадњу приватног и јавног сектора.