Шта доноси закон о регенеративној пољопривреди; Професор Пешић: Економска добит је највећа

Регенеративна пољопривреда као начин производње који чува и унапређује квалитет земљишта ускоро ће добити законски оквир и у Србији. Нацрт би требало да буде завршен до краја године, а поред производних метода, дефинисаће и период прилагођавања, као и начин субвенционисања.

Регенеративна пољопривреда смањује трошкове производње и за 60 одсто, чува земљиште од деградације и повећава ниво хумуса, али да би такав начин производње заживео и у Србији потребна је, за почетак, промена свести, каже професор Пољопривредног факултета Владан Пешић.

Додаје да су методи регенеративне производње стално присуство покровних усева на површини тла, ротација усева, што већа употреба коренасто-кртоластих биљака и коришћење стајњака животиња на њивама.

Напомиње да је то начин да се сачува и унапреди квалитет земљишта али да прелазак на регенеративну пољопривреду у наредном периоду неће бити обавезан.

Ипак, сматра да ће то на дуже стазе ипак постати обавеза с обзиром на то да смо извозно орјентисани према Европској унији, те да смо потписали Париски споразум о климатским променама.

"Првог јануара у неким деловима индустрије почиње опорезивање на бази карбонских такси и ми морамо да водимо рачуна да то може да оптерети нашу конкурентност. Прилагођавање регенеративној пољопривреди трајаће три до пет година док наши фармери који је буду примењивали не виде бенефите од тога. У почетним годинама трошкови технолошких иновација за регенеративну производњу моћи ће да се финансирају из ИПАРД програма, све док држава не буде почела да премира регенеративну производњу", каже Пешић.

Шта се примењује у Словенији

Професор наводи добра искуства из окружења.

"Словенија има основне подстицаје за пољопривреду од 180 евра, али са применом модела конзервацијске обраде који је веома сличан регенеративној пољоривреди, подстицаји иду и до 560 евра. У тим границама и ми можемо очекивати подстицаје за регенеративну производњу", истиче професор Пешић.

"Пољопривредници ће највише добити у економском смислу"

Напомиње да ће пољопривредници сачувати земљиште, али да ће највише добити у економском смислу.

"Бенефити су мањи трошкови за импуте с обзиром на то да ће имати мањи број прохода механизацоијом. Штеде на гориву, штеде на вештачким ђубривима, на заштитним средствима. Реално од 40 до 60 одсто инпута се штеди а може да буде и више од тог процента јер када ви доведете ваш екосистем, вашу фарму у систем интеграције са природом онда се смањују и притисци патогена на мнимални ниво и мање су потребе за зажтитним средствима", истиче Пешић.

"Регенеративна пољопривреда може да подигне ниво хумуса"

Професор Пешић подвлачи да је земљиште ресурс од националног значаја.

"Држава редовно контролише квалитет земљишта. Пољопривредници су дужни да макар једном у три године код овлашћених лабораторија раде контролу квалитета земљишта. Реално, када је Војводина у питању ниво хумуса се креће између два и три одсто, то реалативно није задовољавајуће али није ни тако алармантно да би се рекло да ће Војводина постати пустиња каже Пешић а на питање колико је тај резултат забрињавајућ с обзиром на то да је Војводина до пре 50 година имала ниво хумуса од чак пет одсто", наводи професор.

Пешић истиче да регенеративна пољопривреда може да подигне ниво хумуса.

"Али морамо да будемо искрени, природа за дужи временски период може да створи природним процесима хумус, али рецимо за 20 до 30 година то је свега 0,3 до 0,5 процената. Зато кажемо да је земљиште слабо обновљив ресурс. Закон штити пољопривредно земљиште, врло га је тешко претворити у индустријско или грађевинско али објективно сведоци смо да на појединим местима није требало да баш на тако широкој зони да буде индустрија, да путеви буду кроз оранични део. Надам се да ћемо схватити да је ово последњи тренутак, и да другу државу немамо. Да земљиште припада свима нама и да је то једно од националних богатстава", закључује професор Пешић.