Како београдски угоститељи профитирају на баченој храни

Кости, љуске, остаци хране на тањиру након јела нису само отпад, већ су и извор нове енергије. Њиховим ефикснијим управљањем могли бисмо да смањимо емисију гасова са ефектом стаклене баште, као и да убрзамо енергетску транзицију ка обновљивим изворима.

За само месец дана три београдска хотела прерадила су 5,8 тона овог отпада и тиме остварила огромну уштеду угљен-диоксида.

„У Београду има око 26.000 угоститељских објеката, који годишње генеришу око 40.000 тона отпада од хране. Значај ове иницијативе се не огледа искључиво у количинама сакупљеног, прерађеног и отпада претвореног у струју у биогасном постројењу у овом иницијалном периоду, већ је то доказ да се кухињским отпадом из ХОРЕКА сектора може управљати много паметније и ефикасније од уобичајеног одлагања на депонију“, каже Ана Митић Радуловић, координаторка тима за циркуларну економију у УНДП-у.

Модел наплате одношења отпада мора да се мења

Запослени у хотелима који су учествовали у пилот пројекту кажу да су им постигнути резултати инспирација за даље активности којима би допринели циркуларној економији и заштити животне средине.

„Постоји простор да се смањи количина хране која се баца, а учешће у овом пројекту омогућило нам је да сагледамо количине и врсте намирница које најчешће завршавају као отпад“, каже Марија Милекић, стручни сарадник за безбедност и здравље на раду, заштиту од пожара и заштиту животне средине у Краун плази у Београду.

Овом иницијативом желе да охрабре и остале угоститеље да им се придруже и да тиме допринесу смањењу количине отпада на депонијама и емисији штетних гасова.  

“Привлачење осталих привредних субјеката је изазов, јер још не постоји законодавни оквир који би подржао овај вид циркуларне економије. Такође, чињеница је да и даље постоји модел наплате одношења комуналног отпада по квадратном метру простора уместо по количини произведеног отпада за месец дана, што није у складу са светском праксом. Уколико би се оваква ситуација променила, нагло би се повећао број учесника у подухватима попут овог“, објашњава Милекић.

У компанији која прерађује отпад од хране кажу да се за запослене у угоститељским објектима пре почетка сарадње организују обуке о правилном сакупљању и одлагању овог отпада.

„Сарадња није ограничена само на правна лица, али ју је доста теже организовати са физичким лицима, тако да се она углавном односи на стамбене заједнице која су, ипак, правна лица. Ми свакако настојимо да у будућем периоду заједно са ресорним министарством покренемо иницијативе које су потребне како би се ближе уредило сакупљање органског отпада који настаје код физичких лица“, каже Бојан Глигић, директор компаније Еко Трон.

Бачена храна – узрок пожара на депонијама

Већина комуналног отпада је органског порекла, а оно се на депонији разграђује углавном на угљен-диоксид и метан.

„Гасови одлазе у атмосферу и доприносе климатским променама или се чак запале на површини депоније и имамо сагоревање штетних материја које онда удишемо. Веома је битно да се отпад прерађује због заштите здравља људи, али и због обновљивих извора енергије. Морамо да натерамо отпад да константно кружи и мења своје облике и да никад не застане тамо где ће оптеретити нашу животну средину“, додаје наш саговорник.

Енергија која се добија из биогаса може да се користити за добијање електричне и топлотне енергије, али и за гориво које могу користити возила.

У ресорном министарству кажу да је током 2022. у Србији генерисано 3,18 милиона тона комуналног отпада, у којем удео биоразградивог отпада био 45,6 одсто.

“Идеја је да се пилот пројекат настави од септембра тако што ћемо укључити и објекте за припрему хране предшколских установа, студентске мензе и скупштински ресторан. То ће бити пример и осталим јавним установама које имају масовну припрему хране. Планирамо да и даље укључујемо све заинтересоване угоститељске објекте”, каже Сандра Докић, државна секретарка Министарства заштите животне средине.

У неким ЕУ земљама забрањено је бацати храну

Ефикасан систем управљања отпадом од хране, додаје, може да се уреди само доношењем законске обавезе да се ова врста отпада збрињава на одговарајући начин, што ће бити један од наредних корака министарства.

“Поред самог решавања проблема отпада од хране, фокус у наредном периоду ће нам бити и на превенцији настајања ове врсте отпада. У сусрет важном догађају који нас чека у 2027. години а то је ЕКСПО 27, планирамо да потпуно уредимо систем управљања отпадом од хране из ХОРЕКА сектора, будући да се тада очекује велики број гостију и да ће самим тим и да се припрема доста наше укусне хране”, додаје наша саговорница.

Европска унија, подсећа, годинама захтева од чланица да смање расипање хране у свакој фази ланца снабдевања. Србија се, као земља кандидат, томе прилагођава.

„У многим земљама одлагање отпада од хране на депоније је забрањено. У Француској су супермаркети од 2016. у обавези да непродату храну донирају. У Финској је 2021. усвојена Мапа пута за превенцију отпада од хране, која предвиђа сличне мере. ЕУ је прошле године предложила циљеве за смањење отпада од хране, који подразумевају да се до 2030. отпад из производње хране мора смањити за најмање 10 одсто, а отпад од хране потрошача, из домаћинстава и угоститељства, за чак 30 одсто“, напомиње Митић Радуловић.

Шта мора да се обезбеди

Да би се ови циљеви и идеје спровели у дело потребно је да се ради на више колосека истовремено. Промене на појединачном нивоу јесу важне, али нису довољне.

„Морају се обезбедити системске мере подршке за иновације и промене уобичајеног пословања. Морају се ослушкивати потребе иноватора како би се правни и административни оквир ускладио са потребама и могућностима реалне привреде, а онда се о свим добрим праксама мора много причати и писати, како би што више грађана и компанија разумело потребе за транзицијом са линеарне ка циркуларној економији и схватило бројне предности ове транзиције“, каже наша саговорница.

Надлежни кажу да је Србија озбиљно почела са изградњом инфрастурктуре за збрињавање и третман отпада од хране. Предвиђене су компостане у оквиру регионалних центара за управљање отпадом који су изграђени или ће се изградити.

У наредном периоду задатак ће бити и изградња нових биогасних постојења која су неопходна како би биоразградив отпад могао максимално да се искористи.