Стан на ринфуз - нов начин зараде, уместо у целу некретнину улагање у један квадрат

Куповина акција на берзи, орочена штедња, инвестиционо злато, све су то могућности за зараду, посебно за мање инвеститоре. Ипак, ти приходи нису велики, а неретко су мали акционари били и на губитку. Последње деценије, инвестирање у станоградњу, уместо у штедњу донело је експанзију градње и пораст цена. То је инспирисало предузетнике да понуде и могућност куповине стана на квадрат, што би донело већу зараду од познатих начина штедње и улагања.

Шећер, кафу, ексере, штоф, можете купити на меру, али станове на ринфуз још не. Отуда идеја да се мобилишу мањи износи вишкова новца код грађана, који не желе да троше или га ороче по нестимулативним каматама већ да зараде.

Пројектом да инвестирате у квадрат стана, могу да зараде сви. На рок од две године, барем двоструко више него да орочите штедни улог.

На примеру зграде од 2.200 квадрата, производна цена квадрата стана је 1.500 евра, а малопродајна 2.250. Профит од 750 евра дели се по пола – на власника квадрата и фирму која води посао.

"То значи да сте у могућности да инвестирате у производњу једног квадрата стамбеног или пословног простора. Тај квадрат је наше задужење да произведемо и продамо на тржишту, а профит да поделимо по пола. На тржишту ће бити могућност да се уговорени квадрати пренесу на неког другог, односно биће на секундарном тржишту", каже Душан Узелац, аутор пројекта "Инвестирам квадрат".

"Сваки пројекат је ризик"

За потенцијалне улагаче сваки је пројекат ризичан, али пресудну улогу игра поверење у инвеститора. Додатну сигурност даје и то да се пројекат контролише у фазама.

"У данашње време не постоји стопроцентна сигурност. Одлучујемо о количини ризика коју смо спремни да прихватимо. Као неко ко се бави некретнинама, сматрам да је могућност да се из овог изађе без неке зараде – јако ниска", истиче Урош Бркић, потенцијални инвеститор.

Промет акција на Београдској берзи је низак, тако је прошле недеље био мањи од вредности једног стана у Београду.

Гаранције приликом улагања не постоје

С друге стране, тржишни обрт некретнина прошле године био је 6,5 милијарди евра, од чега је девет од десет станова купљено готовином.

"Гаранције приликом улагања не постоје, сваки инвеститор носи ризик. Сигурност постоји у смислу да је најважније да се овај пројекат раздвоји од грађевинских, где знамо да има велики број мешетара који нису сигурни", указује Ненад Гујанчић, из фирме "Моментум секјуритис".

Да сви виде профит у грађевинарству, говори и пример једне банке које нуди стамбени кредит са роком отплате од 25 година и фиксном каматом од пет одсто све време отплате.

Чекају се и хипотекарни кредити који би требало да "направе бум" у грађевинарству и поспеше градњу станова доступну средњем слоју становништва.