Савети за инвестирање у криптовалуте – ко нуди загарантовану зараду, сигурно је преварант

Крах банке у САД која је била уско повезана са пословањем ИТ компанија, као и недавно откривени скандал који је хиљаде инвеститора у криптовалуте оставио без уштеђевине, навео је на размишљање како обичан човек може да зна да неће насести на превару у жељи да инвестира.

Криптомењач Александар Матановић каже за РТС да је скандал који се догодио у Румунији чест модел преваре – људи су обманути да улажу у криптовалуте, а заправо не улажу.

"Разноразни преваранти широм света нуде људима могућност да уложе неке паре, а да они за њих тргују криптовалутама. Имају лажне странице на интернету, где људи могу да прате колико зарађују кроз ту трговину, међутим та трговина се заправо не дешава. Нико за њих није купио криптовалуте и у једном тренутку се цела та екипа склони, сајт нестане и пара нема", објашњава Матановић.

Истиче да постоји неколико начина како такве ствари могу да се препознају, односно како да онај ко улаже буде сигуран да није у питању превара.

"Честе су злоупотребе јавних личности, где се појављују лажни огласи са измишљеним интервјуима људи који су наводно улагали у такве шеме и зарадиле пуно пара", наводи Матановић.

Наглашава да је први знак преваре када неко нуди загарантовану зараду. "Не постоји загарантована зарада у свету инвестирања, па ни у свету инвестирања у криптовалуте. Ризик увек постоји и ко год вам нуди загарантовану зараду, сигурно је преварант", упозорава Матановић.

Истиче да је индикатор преваре и ако је унапред одређен минимални износ за инвестирање.

"Ви можете биткоин купити и за пет евра, не морате за 500 или 1.000 евра. Исто важи и за све остале криптовалуте. Преваранти хоће да узму што више пара за што краће време јер време није њихов пријатељ. Што дуже постоје, пре ће да се сазна да је превара, тако да морају за кратко време да зараде пуно пара", објашњава Матановић.

"Најбоље је користити проверене пружаоце услуга"

Матановић истиче да су преваранти веома агресивни, често зову људе, малтретирају их, досађују и траже увек веће инвестиције.

"Ако људи заиста хоће да купе криптовалуте и желе да буду сигурни да није у питању превара, најбоље је да користе проверене пружаоце услуга у земљама где постоји процес регистрације и давања дозвола", саветује Матановић.

Каже да у том случају могу да се провере јавно доступни регистри компанија које су регистроване за продају и откуп криптовалута.

"Тако је и код нас. Ми се тиме бавимо и можемо да кажемо да нисмо преваранти, али сваки човек може да оде на сајт Народне банке Србије и да види да смо регистровани пружаоци услуга. Са друге стране, ако мало гугла, свако може да види и да постојимо 11 година, а преваранти не опстају тако дуго", истиче Матановић.

У Србији од 2021. године постоји и Закон о дигиталној имовини, а Матановић каже да је пре свега окренут ка пружаоцима услуга којима намеће јасна правила по којима могу и смеју да пружају услуге повезане са дигиталном имовином.

"Људи су перципирали да постоји ризик у банкарском сектору"

Матановић каже да је интересовање за криптовалуте нагло порасло и да су у последње време скочиле за преко 30 одсто за свега 10 до 15 дана.

"То није нелогично јер је неколико банака пропало за врло кратко време. Америка јесте стала иза клијената и рекла да су њихове паре сигурне, али је логично да се људи запитају шта ће бити ако пропадне 30 банака, да ли ће хтети и моћи да заштите све клијенте", каже Матановић.

Истиче да због тога људи размишљају да паре треба да држе на другом месту, да купе акције или криптовалуте.

"Људи су перципирали да постоји ризик у банкарском сектору који је сада повећан и траже алтернативе", наводи Матановић.

"Рударење у Србији замрло"

Матановић каже и да се криптовалуте и даље рударе широм света, а доминантно биткоин.

"Неке друге криптовалуте су прешле на друге протоколе. Србија је увек била јача у рударењу других криптовалута, тако да код нас рударење јесте мало замрло, али смо на глобалном нивоу око историјског максимума", наводи Матановић.

Што се тиче банкомата односно криптомата, каже да их у Србији има три и да су то места где људи могу за готовину да купе криптовалуте или да их продају.

Наводи и да се замена једне врсте дигиталне имовине другом врши веома лако и једноставно јер постоји доста сервиса и аутоматизованих мењачница иза којих не стоје фирме него софтвери.

"Немојте да продајете кућу да бисте инвестирали"

Када је у питању инвестирање у криптовалуте, Матановић упозорава да је за брзу зараду потребно много среће, а да се у бављењу инвестирањем не треба на њу ослањати.

"Препоручујем криптовалуте као нешто што људи треба да разматрају као дугорочну инвестицију, а пре тога да се упознају са тим и виде има ли смисла. Ако одлуче да инвестирају, то не треба да буде са очекивањем да ће да дуплирају новац за месец дана јер скоро сигурно неће", наглашава Матановић.

Каже да има случајева када се то деси, али да је у питању чиста срећа, а не знање.

"Као и код сваке друге инвестиције, немојте да се задужујете да бисте инвестирали, немојте да продајете кућу. Инвестирајте онолико колико сте спремни да изгубите. Треба бити опрезан, проценити могућу добит, али и ризик и наћи праву меру за свакога", саветује Матановић.

Истиче да су цене на тржишту тренутно добре у односу на почетак године, али не толико добре у односу на 2021, када је тржиште било на максимуму.

"Од почетка године се опоравља и све што се дешава у банкама и генерално са светском економијом повећава интересовање за криптовалутама, како у свету, тако и код нас", каже Матановић.